Dopunskom presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3432/20 od 06.04.2021.godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete isplati na ime naknade troškova za odvojeni život od porodice za april 2015.godine iznos od 44.356,00 dinara, a na ime naknade neisplaćenih troškova smeštaja – stanovanja za april 2015. godine iznos od 24.020,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2015.godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2479/21 od 14.09.2021. godine, preinačena je prvostepena presuda ispravljena rešenjem prvostepenog suda P1 3432/20 od 02.04.2021.godine u stavu prvom i trećem izreke i dopunska presuda prvostepenog suda P1 3432/20 od 06.04.2021.godine tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj isplati na ime naknade troškova za odvojeni život od porodice za period od januara 2014.godine do oktobra 2016.godine i na ime naknade neisplaćenih troškova smeštaja – stanovanja za period od februara 2014.godine do januara 2017.godine novčane iznose, u vrednosti i sa kamatom, kao u njenom sadržaju, kao i da joj tužena naknadi troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je našao da revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je po opštem konkursu izabrana za sudiju Osnovnog suda u Nišu. Na sudijsku funkciju je stupila 01.01.2010.godine, a poslove je obavljala u Sudskoj jedinici ... . Nakon formiranja Osnovnog suda u ... tužilja je nastavila da radi u Osnovnom sudu u Nišu. Tužilja je u periodu potraživanja stanovala u iznajmljenom stanu u Nišu. U spornom periodu tužilji nije isplaćena naknada troškova za odvojen život od porodice, kao ni naknada troškova stanovanja. Tužilja je tuženoj predala zahtev 28.01.2014.godine radi naknade troškova smeštaja i troškova prevoza. Tužilja nije dobila pojedinačni akt, pa nije mogla da traži izmenu tog akta u skladu sa članom 61 Zakona o ustavnom sudu, a nakon donošenja odluke Ustavnog suda. Tužilji je u periodu od januara 2014. godine do decembra 2017. godine vršena isplata naknade za prevoz na relaciji Niš – ... za svaki mesec tog perioda u iznosu od po 10.350,00 dinara, osim za mesece u kojima je tužilja koristila godišnji odmor i za novembar 2017. godine kada joj je isplaćeno 6.116,00 dinara. Visina utuženih potraživanja utvrđena je iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko – finansijske struke. Rešenjem Osnovnog suda u Nišu Su V 35 422/17 od 29.11.2017.godine tužilji je priznato pravo na naknadu troškova smeštaja u visini razlike između stvarnih troškova smeštaja i visine troškova koje bi imala da koristi službeni stan, kao i pravo na naknadu troškova prevoza radi posete porodici i to najviše za jedno putovanje mesečno u visini stvarnih troškova u međugradskom saobraćaju na realizaciji Niš-..., koja odluka se primenjuje od 20.11.2017.godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev koji se odnosi na naknadu troškova za odvojen život i troškove smeštaja imajući u vidu odredbe člana 11, člana 18, člana 37. do 42. Zakona o sudijama, člana 2. do 4. i člana 5. Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima i člana 45. i člana 48. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za naknadu troškova za odvojen život i troškova smeštaja jer se ovi troškovi prema normama sadržanim u Uredbi o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima i Uredbi o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika mogu priznati sudiji samo u slučaju premeštaja, odnosno upućivanja u drugi sud, a ne i u slučaju promene mesta rada zbog izbora, odnosno obavljanja rada u sudu za koji je izabran. Pored toga, tužilji rešenjem tužene nije priznato pravo na isplatu predmetnih potraživanja u spornom periodu, pa ne postoji nezakonit rad državnog organa zbog nepostupanja po tom rešenju.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda o naknadi štete na ime troškova za odvojeni život od porodice, zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 11. Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“ br. 116/2008...47/17) sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Odredbama člana 37. do 42. Zakona, kojima je regulisan materijalni položaj sudije, određeni su osnovna plata sudije, platne grupe sudija i koeficijenti, osnovna plata predsednika suda, plata sudije koji je premešten, odnosno upućen i uvećanje osnovne plate sudije.

Uredbom Vlade o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima („Službeni glasnik RS”, br. 44/08 – prečišćen tekst i 78/12) se uređuju uslovi pod kojima izabrana lica, kao i postavljena lica čija radna mesta nisu položaji u državnim organima ostvaruju pravo na naknadu troškova koji nastaju u vezi sa njihovim radom u državnom organu i druga primanja, način ostvarivanja prava i visinu naknade troškova i drugih primanja. Odredbama članova 2–4. ove uredbe uređeni su uslovi pod kojima izabrana i postavljena lica u državnim organima ostvaruju pravo na naknadu za pripravnost, naknadu za troškove smeštaja i pravo na razliku naknade, kao i način ostvarivanja navedenih prava i visinu ovih naknada, pa je tako u članu 3. propisano da izabrano lice ili postavljeno lice u državnom organu koje nema rešeno stambeno pitanje u mestu u kome radi, a kome nije dat na korišćenje službeni stan, niti mu je na drugi način obezbeđen smeštaj, ima pravo na naknadu troškova smeštaja u visini razlike između stvarnih troškova smeštaja i visine troškova koje bi imalo da koristi odgovarajući službeni stan. Stvarni troškovi smeštaja priznaju se najviše do cene prenoćišta u hotelu druge kategorije (četiri zvezdice). Prema članu 5. stav 1. ove Uredbe pravo na naknadu troškova privremenog ili trajnog premeštaja u drugo mesto rada, gde spadaju i troškovi odvojenog života od porodice, izabrana lica ostvaruju shodnom primenom odredaba Uredbe Vlade kojom se uređuje naknada troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika, osim odredaba kojima su utvrđeni posebni slučajevi u kojima državni službenik ili nameštenik nema pravo na naknadu za odvojeni život od porodice.

Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ broj 98/07 – prečišćeni tekst), članom 45. propisano je da se državnom službeniku i namešteniku, zbog privremenog ili trajnog premeštaja u drugo mesto rada, nadoknađuju troškovi selidbe, troškovi poseta porodici i troškovi odvojenog života od porodice. Članom 48. iste Uredbe propisano je da se državnom službeniku i namešteniku naknađuju troškovi za odvojeni život od porodice ako zbog toga što je premešten u drugo mesto rada koje je više od 30 km udaljeno i od mesta njegovog prebivališta i od prethodnog mesta rada, živi odvojeno od porodice, a nema rešeno stambeno pitanje u novom mestu rada. Državni službenik ili nameštenik nema pravo na naknadu troškova za odvojeni život od porodice: 1) ako je na svoj zahtev premešten u drugo mesto rada; 2) ako je premešten na osnovu internog ili javnog konkursa ili ako mu je mesto rada bilo poznato u vreme kad je zasnovao radni odnos u državnom organu. Noveliranom odredbom člana 48. iste Uredbe („Službeni glasnik RS“ br.84/15), koja je stupila na snagu 15.10.2015.godine, propisano je da se državnom službeniku i namešteniku naknađuju troškovi za odvojeni život od porodice ako zbog toga što je privremeno premešten u drugo mesto rada koje je više od 50 km udaljeno i od mesta njegovog prebivališta i od prethodnog mesta rada živi odvojeno od porodice - dok traje privremeni premeštaj. Državnom službeniku i namešteniku koji je trajno premešten u drugo mesto rada koje je više od 50 km udaljeno i od mesta njegovog prebivališta i od prethodnog mesta rada, a nema rešeno stambeno pitanje u novom mestu rada, naknađuju se troškovi za odvojeni život od porodice najduže godinu dana od dana trajnog premeštaja. Državni službenik ili nameštenik nema pravo na naknadu troškova za odvojeni život od porodice: 1) ako je na svoj zahtev premešten u drugo mesto rada; 2) ako je premešten na osnovu internog ili javnog konkursa ili ako mu je mesto rada bilo poznato u vreme kad je zasnovao radni odnos u državnom organu.

Zakonom o sudijama, dakle, nisu posebno uređena pitanja koja se odnose na vrste naknade i drugih primanja na koje sudije imaju pravo u toku obavljanja sudijske funkcije, kao ni uslovi, način ostvarivanja, ni visina ovih primanja sudija, niti ko je nadležan za njihovo propisivanje. S obzirom na to da ova pitanja nisu posebno uređena Zakonom o sudijama, iz odredbe člana 11. ovog Zakona sledi da pravo na naknade iz radnog odnosa sudija ostvaruje primenom propisa koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, tj. u konkretnom slučaju primenom navedenih Uredbi Vlade kojima su uređena pitanja koja se odnose na uslove, način ostvarivanja i visinu naknada i drugih primanja izabranih i postavljenih lica u državnim organima, odnosno državnih službenika i nameštenika.

Naime, iz sadržine citiranih Uredbi proizilazi da državni službenik ili nameštenik nema pravo na naknadu troškova za odvojeni život od porodice ako je premešten na osnovu internog ili javnog konkursa ili ako mu je mesto rada bilo poznato u vreme kad je zasnovao radni odnos u državnom organu. Tužilja, kao lice koje je izabrano za sudiju Opštinskog suda u Nišu na opštem konkursu za izbor sudija 2009. godine na koji se prijavila za sudiju navedenog opštinskog suda i za koji je izabrana, nije u kategoriji lica privremeno ili trajno premeštenih u drugi sud, niti upućenih na rad u drugi sud, u smislu odredaba člana 18, 19. i 20 Zakona o sudijama. Stoga, u konkretnom slučaju u navedenim propisima nema osnova za naknadu troškova za odvojen život od porodice. Kod izloženog, tužilji kao licu koje obavlja rad u mestu suda u kome je izabrana za sudiju ne pripada naknada troškova za odvojen život od porodice koju traži tužbenim zahtevom za sporni period.

Imajući u vidu navedeno neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Ukazivanje revidenta na dugačiju sudsku praksu izraženu u odlukama nižestepenih sudova ne sprečava pravilnu primenu materijalnog prava u konkretnom slučaju.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke.

Međutim, iz sadržine citiranih Uredbi proizilazi da izabrano lice ili postavljeno lice u državnom organu koje nema rešeno stambeno pitanje u mestu u kome radi, a kome nije dat na korišćenje službeni stan, niti mu je na drugi način obezbeđen smeštaj, ima pravo na naknadu troškova smeštaja u visini razlike između stvarnih troškova smeštaja i visine troškova koje bi imalo da koristi odgovarajući službeni stan (član 3. Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima). To znači da sudija koji nema rešeno stambeno pitanje u mestu u kome radi ima pravo na naknadu troškova smeštaja, čak i kada funkciju vrši u sudu za koji je izabran po konkursu. Zbog pogrešnog pravnog stanovišta drugostepenog suda da se ovi troškovi mogu priznati sudiji samo u slučaju premeštaja, odnosno upućivanja u drugi sud, visina i obim naknade na ime troškova smeštaja nije pravilno utvrđena, imajući u vidu da je tužilja u spornom periodu stanovala u iznajmljenom stanu u Nišu, da joj nije isplaćena naknada troškova stanovanja, ali i da je u periodu od januara 2014. godine do decembra 2017. godine, tužilji vršena isplata naknade za prevoz na relaciji Niš – ... za svaki mesec u iznosu od po 10.350,00 dinara, osim za mesece u kojima je koristila godišnji odmor.

Imajući u vidu izloženo, pobijana drugostepena presuda u navedenom delu je morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužene. Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od konačnog ishoda ovog spora.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković