Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2383/2024
30.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Žarko Vujović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane VP Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 903/2024 od 18.04.2024. godine, u sednici održanoj 30.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 903/2024 od 18.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 269/20 od 26.10.2023. godine, stvom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu isplati na ime manje isplaćene zarade i to pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos počev od 20-og u mesecu za prethodni mesec do konačne isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da mu na ime zakonske zatene kamate zbog docnje u isplati zarade za vremenski period od 01.11.2014. godine do 28.02.2021. godine isplati ukupan iznos od 58.227,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.10.2022. godine do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 71.153,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.10.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 218.350,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 903/2024 od 18.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, usvajajućem delu stava drugog u odnosu na dosuđeni iznos od 58.227,68 dinara na ime zakonske zatezne kamate zbog docnje u isplati, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.10.2022. godine do isplate i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava drugog izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu u kojem je tražio da se tužena obaveže da mu na iznos od 58.227,68 dinara plati zakonsku zateznu kamatu od 19.10.2022. godine zaključno sa 23.10.2022. godine.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu (stava prvog izreke) tužena je izjavila posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) i ocenio da je revizija tužene nedozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako ju je izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije.
Zakonom o odbrani („Službeni glasnik RS“ broj 10/15) uspostavljeno i uređeno Vojno pravobranilaštvo. Prema odredbama člana 107a navedenog zakona, Vojno pravobranilaštvo je posebna organizaciona jedinica Ministarstva odbrane, koja preduzima pravne radnje i pravna sredstva radi ostvarivanja i zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije u pogledu sredstava koja koriste Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.), a u zastupanju Ministarstva odbrane i Vojske Srbije pred sudovima i drugim nadležnim organima, Vojno pravobranilaštvo ima položaj zastupnika Republike Srbije – Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, s pravima i dužnostima propisanim za Državno pravobranilaštvo, osim zastupanja pred stranim i međunarodnim sudovima i arbitražama i pred drugim nadležnim organima u inostranstvu (stav 2).
Prema odredbi člana 107b Zakona o odbrani, kada je propisano je da Vojno ravobranilaštvo u pravnim postupcima pred sudovima, organima uprave i drugim nadležnim organima zastupa Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije kada imaju položaj stranke ili umešača o čijim pravima i obavezama se odlučuje u tim postupcima (stav 1.), a kada je propisano da u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje od strane advokata, Vojno pravobranilaštvo je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao advokat.
Prema odredbi člana 85. stav 6. ZPP stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat, a kako Zakon o odbrani napred citiranom odredbom izjednačava vojnog pravobranioca sa advokatom, to u ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije reviziju i druga vanredna pravna sredstva može da izjavi isključivo vojni pravobranilac, odnosno njegov zamenik, imajući u vidu odredbe Zakona o odbrani kojima se uređuju ovlašćenja zamenika državnog pravobranioca. To je u skladu sa članom 107 g. Zakona o odbrani, po kome funkciju Vojnog pravobranilaštva obavljaju vojni pravobranilac i zamenici vojnog pravobranioca. U skladu sa članom 107đ, organizaciju rada i uređenje Vojnog pravobranilaštva, shodno propisima za rad Pravobranilaštva Republike Srbije, uređuje ministar odbrane, uz saglasnost Vlade.
Kako u konkretnom slučaju revizija nije u skladu sa napred navedenim zakonskim odredbama izjavljena preko vojnog pravobranioca niti njegovog zamenika, već preko lica zaposlenog u Vojnom pravobranilaštvu, Odeljenju u Nišu, to je u smislu člana 410. stav 2. tačka 1. ZPP reviziju u ime tužene Republike Srbije izjavilo neovlašćeno lice, zbog čega je revizija nedozvoljena.
Zbog nepostojanja opštih uslova od kojih zavisi pravo na reviziju, nema ni uslova za ocenu dozvoljenosti posebne revizije u smislu člana 404. ZPP.
Iz navedenih razloga Vrhovni sud je, primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković