Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila radnik Opštinskog suda u ..., na radnom mestu zapisničara do 01.01.2010. godine, kada je nakon reorganizacije sudstva taj sud ukinut, a tužilja preuzeta od strane Osnovnog suda u .., rešenjem od 09.02.2010. godine kojim je ostala privremeno neraspoređena do donošenja Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u tom sudu, kada će konačno biti odlučeno o njenom radno-pravnom statusu. To rešenje tužilja nije pobijala, pa je ono postalo konačno i opstalo je u pravnom prometu. Međutim, Osnovni sud u ... doneo je rešenje od 24.11.2010. godine kojim je utvrđeno da tužilji po sili zakona prestaje radni odnos zbog toga što je neraspoređena dva meseca, a ne postoji mogućnost da bude premeštena na drugo radno mesto, pa joj je radni odnos prestao 01.12.2010. godine. To rešenje je presudom Upravnog suda od 20.09.2012. godine poništeno, a predmet je vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Nesporno je da tužena nakon toga nije donela novo rešenje o radno-pravnom statusu tužilje.

Iz tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud izvlači zaključak da je tužilja i dalje u statusu neraspoređenog zaposlenog, pa kako joj tužena nije isplaćivala naknadu plate u iznosu od 65% od osnovne plate, usvojio je tužbeni zahtev tužilje i tuženu obavezao na isplatu za traženi period od januara 2014. godine zaključo sa junom 2017. godine.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, pravilno nalazeći da tužilja nema pravo na naknadu štete u visini neisplaćene naknade zarade za traženi period, bez obzira što tužena nakon poništaja rešenja od strane Upravnog suda, nije ponovo odlučivala o radno-pravnom statusu tužilje. Ovo iz razloga što je tužilji kao neraspoređenom državnom službeniku radni odnos prestao po sili zakona, jer ( u roku od dva meseca) nije mogla biti premeštena na druge odgovarajuće poslove, a u smislu člana 131. stav 1. tačka 3. Zakona o državnim službenicima.

Zauzeto pravno stanovište drugostepenog suda je i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno. Naime, odredbom člana 131.stav 1.tačka 3. Zakona o državnim službenicima propisano je da državnom službeniku po sili zakona prestaje radni odnos ako je neraspoređen a ne bude premešten na drugo radno mesto – narednog dana od proteka dva meseca od kad je postao neraspoređen. Imajući navedeno u vidu, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji samo deklaratorne prirode, pa kako je njoj prestao radni odnos po sili zakona, prestalo je i pravo na isplatu naknade zarade kao neraspoređenom državnom službeniku. Stoga se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić