Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog se revizija može da izjavi, na osnovu člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona. U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju revident u reviziji neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene zasnovala radni odnos ugovorom o radu od 01.07.2017. godine, na određeno vreme, do 31.10.2017. godine na poslovima ... BS, redni broj Sistematizacije br. ... Nakon toga, između stranaka je zaključeno i više aneksa ugovora o radu počev od aneksa ugovora o radu od 01.11.2017. godine. Aneksom ugovora o radu od 22.06.2018. godine, promenjena je tačka 2. osnovnog ugovora, tako što je tužilja zaposlena na određeno vreme zbog potrebe realizacije projekta po ugovoru broj 275/16, a potom su, u ostalim aneksima ugovora o radu navedene potrebe realizacije projekta po istom ugovoru broj 276/16. Tužilji je rešenjem tužene od 28.05.2021. godine otkazan ugovor o radu na određeno vreme sa 31.05.2021. godine, zbog prestanka potrebe za radom tužilje na realizaciji projekta po ugovorima. Od dana zasnivanja radnog odnosa do dana otkaza ugovora o radu, tužilja je obavljala iste poslove.

Tužilja je bila zaposlena kod tužene na određeno vreme u periodu od 03.07.2017. godine do 31.05.2021. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilje, primenom člana 37. Zakona o radu, sa obrazloženjem da su ispunjeni uslovi za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, jer je tužilja neprekidno radila kod tužene duže od dve godine od zaključenja ugovora o radu od 01.07.2017. godine, na istim poslovima, što znači da je potreba za radom na tim poslovima bila stalna, a ne povremena i da tužena nije dokazala da je sa tužiljom radni odnos zasnovala radi realizacije projekta, na osnovu čega su zaključili da je tužilji, pobijanim rešenjem, nezakonito prestao radni odnos kod tužene.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Članom 37. tav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05 ... 75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Stavom 2. istog člana, propisano je da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Stavom 6. istog člana, propisano je ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, to sledi da se više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme (sukcesivni ugovori) imaju smatrati jednim ugovorom. Ako zaposleni radi na poslovima čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima, koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba u smislu navedene odredbe člana 37. stav 1. Zakona o radu, ukupno trajanje rada, po više ugovora, ne može biti duže od 24 meseca. Za preobražaj radnog odnosa je dovoljno da zaposleni radi još pet radnih dana po isteku dve godine (24 meseca), što je ovde slučaj. Naime, tužilja je u periodu od 01.07.2017. godine do 31.05.2021. godine odnosno do donošenja pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu od 28.05.2021. godine sa tuženom zaključila jedan ugovor o radu i više njegovih aneksa po kojima joj je, bez prekida, produžavan rad na istim poslovima, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je na osnovu člana 37. stav 1. i 6. Zakona o radu, došlo do preobražaja radnog odnosa tužilje na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. S obzirom da su nižestepeni sudovi utvrdili da je tužilji radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, sledi da je pobijano rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu nezakonito, a tužena je dužna da tužilju vrati na rad na iste poslove, na osnovu člana 191. Zakona o radu.

Navodi revizije da je tužilja zasnovala radni odnos na određeno vreme usled povećanog obima posla i realizacije projekata tužene po ugovorima, su bez uticaja. Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda navedena okolnost nema značaja, zato što je do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na određeno vreme došlo istekom 24 meseca rada tužilje, na istim sistematizovanim poslovima na kojima je postojala stalna potreba za radom tužilje, a za suprotno, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, tužena nije pružila dokaze.

Kako se ostalim navodima revizije osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP, to je primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković