Protiv tog rešenja žalbu je izjavio tuženi.

Dopunskim rešenjem P1 2130/10 od 06.03.2014. godine Osnovni sud u Zaječaru ukinuo je pomenuto rešenje od 12.06.2013. godine i u stavu drugom izreke, kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka. U tom rešenju sud je dao rok za žalbu od 15 dana, za razliku od prvog rešenja od 20.01.2014. godine, kojim je dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje i ukinuto rešenje u odnosu na povlačenje tužbe, gde je određeno da žalba nije dozvoljena.

Protiv dopunskog rešenja tuženi je izjavio žalbu.

Rešenjem Višeg suda u Zaječaru Gž1 86/14 od 05.11.2014. godine, stavom prvim izreke, odbačena je žalba tuženog izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Zaječaru P1 2130/10 od 20.01.2014. godine. Stavom drugim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno dopunsko rešenje prvostepenog suda od 06.03.2014. godine. Stavom trećim izreke odbačene su žalbe parničnih stranaka, izjavljene protiv rešenja Osnovnog suda u Zaječaru od 12.06.2013. godine, kojim je utvrđeno da se tužba u ovom sporu smatra povučenom i kojim je odlučeno o troškovima postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu obe parnične stranke su izjavile revizije. Revizijom tužioca pobija se pravnosnažna drugostepena odluka u odnosu na stav treći izreke u delu kojim je odbačena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja od 12.06.2013. godine. Revizijom tuženog pobija se pravnosnažno drugostepeno rešenje u celini. Obe revizije izjavljene su zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, a revizija tužioca i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijano rešenje primenom čl. 412. u vezi čl. 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu čl. 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), u odnosu na stav prvi i treći izreke pobijanog rešenja i našao da u odnosu na ove delove revizije parničnih stranka nisu osnovane. U odnosu na stav drugi izreke, koji se pobija revizijom tuženog, revizija nije dozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge određene bitne povrede postupka u reviziji tuženog se ne ukazuje. U reviziji tužioca ukazuje se na bitnu povredu iz čl. 361. stav 1. u vezi čl. 365. i 373. stav 1. tačka 1. ZPP u odnosu na deo stava trećeg izreke pobijanog rešenja, kojim je žalba tužioca izjavljena protiv rešenja prvostepenog suda od 12.06.2013. godine odbačena. Radi se o rešenju kojim je utvrđeno da se tužba u ovom sporu smatra povučenom, koje je, na predlog tužioca, ukinuto rešenjem prvostepenog suda od 20.01.2014. godine, pošto je dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje. U toj situaciji, neosnovano je pozivanje tužioca na postojanje bitne povrede učinjene u postupku pred drugostepenim sudom.

Pravilno je drugostepeni sud odbacio žalbu tuženog izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda u Zaječaru P1 2130/10 od 20.01.2014. godine. Tim rešenjem dozvoljeno je vraćanje u pređašnje stanje i ukinuto rešenje pod istim brojem od 12.06.2013. godine, kojim je utvrđeno da se tužba u ovom sporu smatra povučenom. U pravnoj pouci prvostepenog rešenja od 20.01.2014. godine pravilno je navedeno da žalba protiv tog rešenja nije dozvoljena (čl. 116. ZPP), a ne radi se o situaciji u kojoj je usvojen neblagovremen ili nedozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Kako je žalba u tom slučaju nedozvoljena, a ne neblagovremena, kako pogrešno navodi drugostepeni sud, to je pravilno sankcionisano odbacivanjem žalbe primenom čl. 365. stav 1. u vezi čl. 116. ZPP, pa su revizijski navodi tuženog u odnosu na taj deo pobijanog rešenja neosnovani.

Takođe, neosnovani su i revizijski navodi obe parnične stranke, kojima se osporava pravilnost pobijanog rešenja u stavu trećem izreke, kojim su odbačene žalbe obe stranke izjavljene protiv rešenja prvostepenog suda od 12.06.2013. godine. Tim rešenjem utvrđeno je da se tužba smatra povučenom i odlučeno je o troškovima postupka. Međutim, na predlog tužioca od 26.07.2013. godine za vraćanje u pređašnje stanje, sud je upravo rešenjem od 20.01.2014. godine dozvolio vraćanje u pređašnje stanje i ukinuo prethodno rešenje o povlačenju tužbe od 12.06.2013. godine u stavu prvom izreke. Kasnije je dopunskim rešenjem pod istim brojem od 06.03.2014. godine ukinuo isto prvostepeno rešenje od 12.06.2013. godine u odnosu na odluku o troškovima postupka (stav drugi). U situaciji kada će se postupak dalje nastaviti pošto je dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje i ukinuto rešenje kojim je utvrđeno da se tužba smatra povučenom, žalbe nisu dozvoljene. Tačnije, sud je prvo morao odlučiti o predlogu tužioca za vraćanje u pređašnje stanje, što je i učinio rešenjem od 20.01.2014. godine, tako što je dozvolio vraćanje u pređašnje stanje. Tek u situaciji da je taj predlog tužioca odbijen i da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno, mogle bi se razmatrati žalbe parničnih stranaka izjavljene protiv rešenja o povlačenju tužbe od 12.06.2013. godine. Kako to nije slučaj, žalbe parničnih stranaka pravilno su odbačene primenom čl. 365. stav 3. ZPP, jer, u suštini parnične stranke za izjavljivanje ovih žalbi više nemaju pravnog interesa.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog primenom čl. 412. u vezi čl. 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, u odnosu na stav drugi izreke pobijanog rešenja, kojim je odbijena žalba tuženog i potvrđeno dopunsko rešenje prvostepenog suda od 06.03.2014. godine, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog u tom delu nije dozvoljena.

Pravnosnažnim dopunskim rešenjem ukinuto je rešenje prvostepenog suda od 12.06.2013. godine u odnosu na stav drugi izreke, kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka. Tim rešenjem dopunjeno je prethodno rešenje od 20.01.2014. godine kojim je dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje i ukinuto rešenje od 12.06.2013. godine u odnosu na stav prvi izreke, kojim je bilo utvrđeno da se tužba smatra povučenom.

Prema čl. 412. stav 1. ZPP, stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen.

U konkretnom slučaju, pomenutim dopunskim rešenjem postupak se pravnosnažno ne okončava. Radi se o odluci donetoj primenom čl. 111. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koja se donosi kada se dozvoli vraćanje u pređašnje stanje i postupak vraća u stanje u kome se nalazio pre propuštanja, zbog čega se ukidaju sve odluke koje je sud zbog propuštanja doneo (u ovom slučaju - rešenje o troškovima), jer prvobitnim rešenjem to rešenje nije bilo ukinuto.

Na osnovu čl. 412. u vezi čl. 405. stav 1. i 404. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.