.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 239/2021
10.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Vesne Subić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Šćekić, advokat iz ..., protiv tuženog Centra za porodični smeštaj i usvojenje, sa sedištem u Beogradu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2330/20 od 23.09.2020. godine, u sednici održanoj 10.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2330/20 od 23.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2330/20 od 23.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2153/17 od 19.11.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji po osnovu minulog rada na ime navršenih godina rada u ustanovama socijalne zaštite u kojima je tužilja radila pre premeštaja na rad kod tuženog i na osnovu rada kod tuženog a koja je razlika nastala u periodu od 19.09.2014. godine do 30.04.2016. godine isplati 53.004,14 dinara opredeljenih prema pojedinačnim iznosima sa pripadajućom kamatom od dospelosti do isplate, kao u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji nakndi troškove postupka od 67.510,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2330/20 od 23.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 403. i 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pobijanom presudom potvrđena je odluka prvostepenog suda kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilje za isplatu dodatka na platu po osnovu minulog rada na ime navršenih godina rada u ustanovama socijalne zaštite u kojima je tužilja radila pre premeštaja na rad kod tuženog i na osnovu rada kod tuženog za period od 19.09.2014. godine do 30.04.2016. godine. O ovom pravu tužilje i visini tražene naknade sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnih stavova Vrhovnog kasacionog suda izraženih u odlukama sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stavri. Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav. 1 ZPP, jer iz napred iznetog proizlazi da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 28.06.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 53.004,14 dinara, što predstavlja iznos ispod 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
