.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2393/2021
14.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., kog zastupa punomoćnik Zora Dobričanin Nikodinović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, vrednost predmeta spora 3.480.285,85 dinara, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4047/20 od 10.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 14.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4047/20 od 10.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2844/2019 od 29.09.2020. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog manje isplaćenih plata za period od 03.08.2016. godine do 17.06.2019. godine isplati ukupan iznos od 2.359.458,57 dinara, u pojedinačno opredeljenim iznosima i po mesecima kao u ovom stavu izreke. U stavu trećem usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da u korist tužioca na iznose iz stava prvog izreke uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu od 1.120.827,16 dinara, u pojedinačno opredeljenim iznosima i po mesecima kao u ovom stavu izreke. U stavu četvrtom obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4047/20 od 10.03.2021. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu. Takođe su odbijeni zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odluči u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku. Posebna revizija izjavljena je radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana pred sudovima.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi koje zahteva odredba člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku predviđeno je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnospravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud.
Prema razlozima drugostepene presude, tužilac ima pravo na uvećanu, odnosno platu u dvostrukom iznosu u odnosu na platu koju je ostvarivao pre angažovanja u službi, sve u skladu sa odredbom člana 2. Uredbe o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala. Kako tužiocu u utuženom periodu nije isplaćivana plata u skladu sa navedenom Uredbom, već u manjem iznosu, u ovom postupku dosuđena mu je razlika između plate koja mu je sledovala i isplaćene plate kao vid naknade štete po tom osnovu.
Kako je pobijana drugostepena presuda u skladu sa odlukama Vrhovnog kasacionog suda donetim u istoj činjenično-pravnoj situaciji, sledi da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužene Republike Srbije. Ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, budući da je sudska praksa ujednačena po ovom pravnom pitanju. Nisu ispunjeni ni drugi razlozi koje zahteva odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku da bi se o reviziji tužene odlučivalo kao o posebnoj reviziji.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužene, u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora pobijenog dela u konkretnom slučaju iznosi 3.480.285,85 dinara, odnosno 29.544 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijenog dela presude ne prelazi zahtevani revizijski cenzus, revizija tužene nije dozvoljena.
U skladu sa iznetim, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća-sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
