U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja Žagubica iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Cvetojević, advokat iz ..., radi utvrđenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3146/19 od 02.06.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3146/19 od 02.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3146/19 od 02.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P1 1/19 od 27.05.2019. godine, kojom je, stavom prvim izreke, odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužiocu bez pravnog osnova prestao radni odnos kod tuženog, da se poništi rešenje tuženog od 27.11.2018. godine, kao nezakonito i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i stavom drugim izreke obavezan tužilac da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 70.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti, u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po osnovu Ugovora o radu od 11.01.2011. godine bio u radnom odnosu kod tuženog i obavljao je poslove ..., sa srednjom stručnom spremom.

Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 18.01.2016. godine, članom 17. tačkom 26. sistematizovani su poslovi radnog mesta ... koji se, između ostalog, sastoje i u tome da ... svakodnevno vrši naplatu svih oblika uplata i isplata u gotovom novcu, da svakodnevno vrši uplatu sredstava na račun ustanove, da vrši uredno i ažurno knjiženje poslovnih promena u blagajni, dužan je da vodi dnevnik blagajne, da redovno daje blagajne na likvidiranje, da vrši fakturisanje svih usluga i hitnog sanitetskog prevoza osiguranika, da fakture upisuje u knjigu izlaznih faktura i da ih ekspeduje.

Pobijanim rešenjem od 27.11.2018. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu, jer je obavljajući poslove ..., neosnovano zadržavao za sebe novac primljen na blagajni na ime pazara (do dana 11.10.2018. godine iznos od 82.230,00 dinara i do dana 16.10.2018. godine iznos od 91.750,00 dinara), odnosno jer primljeni novac na blagajni nije uplaćivao na račun poslodavca, iako je njegova obaveza, prema opisu radnog mesta bila da svakodnevno vrši naplatu svih oblika uplate i isplate u gotovom novcu i da svakodnevno vrši uplatu sredstava na račun ustanove, na koji način je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tač. 1. i 3. Zakona o radu i člana 133. stav 1. tač. 1, 5. i 6. Kolektivnog ugovora, zbog čega ne može nastaviti rad kod poslodavca.

Iz izjave ... BB od 22.10.2018. godine utvrđeno je da je tužilac i pre donošenja pobijanog rešenja, u julu 2017. godine, počinio apsolutno identičnu povredu radne obaveze, zbog čega mu je izrečena novčana kazna rešenjem tuženog od 10.08.2017. godine. U toku 2018. godine je nastavio da ne predaje pazar, o čemu je šef računovodstva više puta usmeno obaveštavao direktora tuženog, a prilikom sastavljanja devetomesečnog izveštaja sa stanjem na dan 30.09.2018. godine, direktor tuženog je potpisao i prilog 9. na kome se nalazi stanje konta žiro računa i blagajne na kakvo stanje direktor nije reagovao. Šef računovodstva je usmeno insistirao da se tužilac premesti na drugo radno mesto na kojem nema dodira sa gotovim novcem, ali to nije preduzeto. Tužilac je po osnovu rešenja tuženog od 26.10.2018. godine bio privremeno udaljen sa rada. Kada je direktor tuženog saznao da tužilac nije vršio predaju pazara na način na koji je to trebalo da radi, opomenom od 17.10.2018. godine mu je naložio da do 19.10.2018. godine do 15,00 časova vrati sav novac koji je neovlašćeno uzeo iz blagajne pod pretnjom otkaza ugovora o radu, po čemu je tužilac postupio 22. i 23.10.2018. godine i novac na osnovu navedenih pazara uplatio na račun tuženog, čime je samo otklonio štetnu posledicu već izvršene radnje navedene povrede radne obaveze. Iz svih navedenih razloga, tuženi kao poslodavac nije mogao da utvrdi postojanje olakšavajućih okolnosti ili da priroda povrede radne obaveze nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu. Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je tužioca 22.10.2018. godine upozorio da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, ali se tužilac na upozorenje nije izjasnio.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenom materijalnog prava iz Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05...113/17) i Kolektivnog ugovora kod tuženog od 06.02.2017. godine, ocenili da tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužioca na rad nije osnovan.

Članom 179. stav 1. tačka 1. i 3. Zakna o radu, važećem u vreme donošenja pobijanog rešenja, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to: ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze i ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada.

Prema članu 133. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog od 06.02.2017. godine, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako, pored slučaja predviđenih zakonom, svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: neizvršavanje, neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza (tačka 1), nezakonito raspolaganje sredstvima (tačka 5) i zloupotreba položaja ili prekoračenje datog ovlašćenja (tačka 6.).

Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito u smislu citiranih zakonskih odredbi i odredbi opšteg akta poslodavca, jer je tužilac svojom krivicom učinio povredu radnih obaveza koje su mu osporenim rešenjem stavljene na teret. Tužilac je, iako je znao da je obaveza njegovog radnog mesta da svakodnevno vrši naplatu svih oblika uplata i isplata u gotovom novcu i da svakodnevno vrši uplatu sredstava na račun ustanove, da vrši uredno i ažurno knjiženje poslovnih promena u blagajni, zadržao za sebe novac primljen na blagajni na ime pazara, (u dva navrata, iznosu od 82.230,00 dinara i od 91.750,00 dinara), umesto da ih je uplatio na račun poslodavca. Takvo postupanje tužioca predstavlja povredu radne obaveze neizvršavanje, neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, nezakonito i neodgovrno raspolaganje sredstvima tuženog i zloupotrebu položaja i prekoračenje datog ovlašćenja, što je zakonom i Kolektivnim ugovorom kod tuženog predviđeno kao razlog za otkaz ugovora o radu.

Neosnovani su navodi revizije da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo. Kako je tužilac opisanim ponašanjem, zbog kojeg je i ranije novčano kažnjen, učinio povredu radne obaveze predviđenu kao otkazni razlog, to su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da su ispunjeni zakonom i ugovorom propisani uslovi za otkaz ugovora o radu, što osporeno rešenje o otkazu čini zakonitim, a zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad neosnovanim. Činjenica da je tužilac u par navrata po odobrenju direktora tuženog novcem od pazara podmirio neke od potreba, a kasnije taj novac, uz dostavljene račune, uplaćivao na račun tuženog, pobijano rešenje ne čini nezakonitim, jer su ti slučajevi bili izuzezak od pravila da se novac iz blagajne tuženog odmah uplaćuje na račun tuženog i nisu razlog zbog kog je tužiocu otkazan ugovor o radu.

Navodima revizije tužilac ponavlja navode istaknute u žalbi, kojima zapravo osporava pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, zasnovano na iskazima stranaka i saslušanih svedoka i stavlja primedbe na ocenu izvedenih dokaza iz člana 8. ZPP, iz kojih razloga se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tužioca koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić