U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milanko Golubović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Pecovski, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1354/16 od 01.06.2016. godine, u sednici održanoj 26.10.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1354/16 od 01.06.2016. godine i presuda Osnovnog suda u Somboru P1 710/13 od 18.02.2016. godine, tako što se poništava rešenje o otkazu ugovora o radu zaposlenom, zbog povrede radne obaveze, od 01.02.2013. godine kojim je tuženi otkazao tužiocu ugovor o radu od 06.06.1977. godine, ugovor o radu br. ... od 01.02.2004. godine, te pripadajući aneks ugovora o radu od 12.02.2007. godine i aneks broj 2 ugovora o radu od 03.03.2010. godine, pa se obavezuje tuženi da tužioca vrati na rad na radno mesto kontrolor – evidentičar pri utovaru i istovaru robe sa III stepenom stručne spreme ili na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima u roku od osam dana od dostavljanja prepisa presude.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1354/16 od 01.06.2016. godine i presuda Osnovnog suda u Somboru P1 710/13 od 18.02.2016. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za naknadu izgubljene zarade i svih drugih primanja koja tužiocu pripadaju iz radnog odnosa do vraćanja na rad, kao i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka i predmet se u ukinutom delu vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 710/13 od 18.02.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu zaposlenom, zbog povrede radne obaveze, od 01.02.2013. godine kojim je tuženi otkazao tužiocu ugovor o radu od 06.06.1977. godine, ugovor o radu br. ... od 01.02.2004. godine te pripadajući aneks ugovora o radu od 12.02.2007. godine i aneks broj 2 ugovora o radu od 03.03.2010. godine, te da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad na radno mesto kontrolor-evidentičar pri utovaru i istovaru robe sa III stepenom stručne spreme ili na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima, kao i da mu naknadi izgubljenu zaradu i sva druga primanja koja tužiocu pripadaju iz radnog odnosa do vraćanja na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 104.765,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1354/16 od 01.06.2016. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P1 710/13 od 18.02.2016. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog. Spornim rešenjem tuženog od 01.02.2013. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu, sa pripadajućim aneksima, zbog povrede radne obaveze, na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu u vezi sa članom 109. stav 1. i stav 2. alineja 2. Pravilnika o radu i članom 15. tačka 2. Aneksa ugovora o radu zaključenog 12.02.2007. godine – povreda radne obaveze u slučaju neopravdanog izostanka zaposlenog sa posla duže od tri dana uzastopno – sa obrazloženjem da je zaposleni neopravdano izostao sa posla 12 radnih dana uzastopno u periodu od 05.12.2012. godine do 20.12.2012. godine, na taj način što je samovoljno,svestan nedozvoljenosti ovakvog svog postupka, izostao sa rada u navedenom periodu, iako mu od strane poslodavca nije bilo odoboreno odsustvo sa rada po osnovu korišćenja godišnjeg odmora, niti po bilo kom drugom osnovu. Pre donošenja rešenja o otkazu tuženi je tužiocu dostavio upozorenje od 11.01.2013. godine o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Veštačenjem od sudskog veštaka medicinske struke dr Vlade Babića utvrđeno je da tužilac u periodu od 05.12. do 20.12.2012. godine nije bio sposoban za rad zbog bolesti. Tužilac je 17.06.2007. godine pretrpeo tešku telesnu povredu radeći na mašini za sečenje furnira, kada su mu …, a zatim je 13.10.2010. godine doživeo još jednu povredu na radu kada mu je viljuškar prešao … . Tokom 2011. i 2012. godine tužilac je bio na bolovanju, a neposredno pre spornog perioda, po rešenju lekarske komisije bio je na bolovanju od 01.11.2012. godine do zaključno 04.12.2012. godine, pa ponovo od 21.12.2012. godine do 17.02.2013. godine, zbog depresivne epizode bez pojave psihoze. U spornom periodu od 05.12.2012. godine do 20.12.2012. godine tužilac je bio odsutan sa rada, a nije bio na bolovanju, međutim, javljao se lekaru i to 10.12.2012. godine specijalisti ortopedu, 11.12.2012. godine specijalisti neuropsihijatru i 18.12.2012. godine izabranom lekaru. U oktobru 2012. godine direktor tuženog je naknadno tužiocu odobrio korišćenje godišnjeg odmora za dane kada je bio odsutan sa posla, a krajem novembra 2012. godine tužilac je doneo tzv. doznake za bolovanje i tom prilikom se obratio zaposlenom na radnom mestu pravnika za informaciju o tome koliko mu je preostalo dana godišnjeg odmora, jer nije bio siguran da li će mu bolovanje biti produženo, pa je iz tog razloga hteo da koristi godišnji odmor i tada je upućen da od direktora traži odobrenje korišćenja godišnjeg odmora, što nije učinio.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili zahtev tužioca za poništaj rešenja od 01.02.2013. godine sa zaključkom da je tužilac učinio povredu radne obaveze – neopravdano odsustvo sa posla od 05.12.2012. do 20.12.2012. godine, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu, pa je rešenje zakonito.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepene odluke su donete uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

Odredbom člana 109. stav 2. alineja 2. Pravilnika o radu tuženog propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca, ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako se utvrdi da je zaposleni neopravdano izostao sa posla 5 (pet) radnih dana u toku 6 (šest) meseci ili 3 (tri) dana uzastopno. Ista povreda radne obaveze je predviđena u članu 15. tačka 2. aneksa ugovora o radu od 12.02.2007. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda za pravilnu primenu otkaznog razloga iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu u odnosu na navedenu povredu radne obaveze, relevantne su činjenice da je zaposleni bio odsutan sa posla i da je odsustvo bilo neopravdano. U konkretnom slučaju nije sporno da je tužilac bio odsutan sa posla od 05.12. do 20.12.2012. godine, već je sporno da li je njegovo odsustvo bilo opravdano ili ne. Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužilac bio opravdano odsutan sa posla u navedenom periodu, jer je stvarni razlog tog odsustva bila bolest zbog koje je bio nesposoban za rad, što je utvrđeno u nalazu o medicinskom veštačenju. Naime, ocenjujući nalaz veštaka dr Vlade Babića prvostepeni sud ga je prihvatio, a drugostepeni sud je prihvatio tu ocenu, međutim, za nižestepene sudove je bilo odlučujuće to što tužiocu u spornom periodu nije otvoreno bolovanje, odnosno što za utvrđenu nesposobnost za rad nije imao dokaz u vidu izveštaja lekara o tome. Za ovakav zaključak nižestepenih sudova revizijski sud nalazi da je neprihvatljiv, jer se opravdanost odsustva sa posla zbog zdravstvenog stanja, ne ocenjuje prema formalnim, već stvarnim razlozima i ispituje se u svakom konkretnom slučaju. U ovom slučaju tužilac je pre 05.12.2012. godine bio na dužem bolovanju, kao i posle 20.12.2012. godine, s tim što je od 03.01.2013. godine do 03.02.2013. godine bio na bolničkom lečenju, a u spornom periodu dva puta se javio lekarima specijalistima zbog tegoba koje je imao, kao i izabranom lekaru.

Imajući u vidu okolnosti pre, za vreme i posle spornog perioda, a naročito da je tužilac stvarno bio nesposoban za rad zbog bolesti, što je odlučujuća činjenica utvrđena veštačenjem, njegovo odsustvo sa posla u periodu od 05.12.2012. godine do 20.12.2012. godine je opravdano. Kako opravdanost odsustva znači da nema radnje povrede radne obaveze koja je tužiocu stavljena na teret, to nisu bili ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu, zbog čega je poništeno sporno rešenje o otkazu ugovora o radu od 01.02.12013. godine, kao nezakonito. S obzirom da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu. Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Međutim, tužilac je u ovom postupku podneo i zahtev za naknadu štete u vidu izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju iz radnog odnosa do vraćanja na rad. Zbog pogrešne primene materijalnog prava u pogledu ocene zakonitosti pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu, nižestepeni sudovi nisu utvrđivali činjenice o visini izgubljene zarade i drugih izgubljenih primanja iz radnog odnosa, pa su nižestepene odluke u tom delu ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, radi utvrđivanja tih činjenica i donošenja odluke o preostalom delu tužbenog zahteva. Osim toga, kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda celog postupka, to je i ona ukinuta. Iz ovih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke na osnovu člana 416. stav 2. u vezi sa članom 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić