Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2.tog Zakona, u vezi sa članom 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu inkansanta na naplatnoj stanici ''BB''. Rešenjem tuženog VI br. ... od 29.09.2010. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze, između ostalog, i zbog vršenja naplate putarine po magnetnoj kartici u zatvorenom sistemu naplate suprotno propisanoj proceduri rada i dužnostima inkasanta iz Pravilnika o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta, utvrđene članom 12. stav 2. 4. alineja 3. Aneksa ugovora o radu, tako što dana 09.05.2010. godine, 12.05.2010., 21.05.2010., 28.05.2010., 05.06.2010. godine i 25.06.2010. godine nije vršio prekategorizaciju vozila i što je dana 25.06.2010. godine unovčio ček od 5.000,00 dinara. Pre donošenja spornog rešenja tužiocu je uručeno upozorenje zbog učinjenih povreda radne obaveze.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu.

Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Članom 69. tačkom 8. Kolektivnog ugovora tuženog, propisano je da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom, između ostalog, ako se ne pridržava, odnosno ne sprovodi odluke donete od strane poslodavca, kao i ako nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršava radne obaveze.

Prema članu 12. tačka 12.3 alineja 2. Aneksa ugovora o radu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze-povreda zakona i drugih propisa koje je zaposleni dužan da primenjuje u radu ili u vezi sa radom kao i Pravilnika o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta broj ... od 14.03.2008. godine.

Odredbom člana 21. Pravilnika o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta broj ... od 14.03.2008. godine, propisano je da inkasant vrši naplatu putarine tako što prilikom dolaska vozila na naplatno mesto utvrđuje vizuelno kategoriju vozila i unosi taj podatak preko tastature u računar, zatim uzima karticu od učesnika u saobraćaju i ubacuje je u čitač kartica, te da ukoliko se utvrdi neusklađenost između vizuelno utvrđene kategorije određene od strane inkasanta i kategorije određene u računaru očitavanjem kartice, vrši se prekategorizacija i to tako što se kategorija unosi u vidu jednocifrenog broja od 1-9, podaci o registrovanom broju vozila unose se preko tastature u računar, a obračun putarine vrši se na osnovu podataka o stvarnoj kategorizaciji vozila.

Dakle, kod utvrđenog da tužilac, kao inkasant, u naznačene dane nije saglasno odredbi člana 21. Pravilnika o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta vršio prekategorizaciju vozila, odnosno vršio vizuelno određivanje kategorije vozila i u slučaju neusklađenosti između vizuelno utvrđene kategorije vozila i kategorije određene u računaru očitavanjem kartice izvršio prekategorizaciju, to je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, koja je predviđena članom 69. tačka 8. Kolektivnog ugovora tuženog, kao i članom 12. Aneksa ugovora o radu, iz kojih razloga je, i prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilan zaključak drugostepenog suda da je formiran otkazni razlog iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu. Osim toga, tužilac je odgovoran i za povredu radne obaveze unovčavanjem čeka u iznosu od 5.000,00 dinara, iako je imao saznanja o tome da čini povredu radne obaveze – svest o nedozvoljenosti takvog ponašanja. Imajući u vidu da je donošenju spornog rešenja prethodilo pismeno upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, koje mu je dostavljeno uz ostavljanje roka za izjašnjenje, to je ispoštovana i odredba člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu. Stoga se neosnovano navodima revizije tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pri tome, pravilan je zaključak drugostepenog suda, da povrede radnih obaveza koje su tužiocu stavljene na teret predstavljaju po svom opisu i nastanku pojedinačne povrede radnih obaveza koje su same za sebe dovoljne da se tužiocu otkaže ugovor o radu. Za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu dovoljno je da radnik učini i samo jednu povredu radne obaveze koja formira otkazni razlog, a u konkretnom slučaju povrede su takve težine da su svaka za sebe dovoljne za otkaz ugovora o radu.

Revizijske navode kojima se u pretežnom delu ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, čime se posredno osporava činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Kako se navodima revizije tužioca ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić