.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2401/2023
16.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrila Strajina, predsednik veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd“ čiji je punomoćnik Ivan Rajković, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3901/22 od 24.11.2022. godine, u sednici veća održanoj 16.11.2023. godine, doneo je:
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3901/22 od 24.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3901/22 od 24.11.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7944/21 od 07.07.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu koja se isplaćuje u gotovom novcu isplati za period od oktobra 2019. godine zaključno sa oktobrom 2021. godine pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zateznom kamatom počev od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu koja se isplaćuje u bonovima isplati za period od oktobra 2019. godine zaključno sa novembrom 2021. godine pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 34.908,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3901/22 od 24.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovna žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.
Predmet tražene pravne zaštite je zahtev tužioca za isplatu razlike naknade za troškove za ishranu u toku rada u utuženom periodu, a pobijanom presudom pravnosnažno odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, jer presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse, u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih kod tuženog na naknadu troškova za ishranu u toku rada u visini ugovorenog neto iznosa te naknade (bez umanjenja za poreze i doprinose po principu obračuna bruto zarade). Radi se o situaciji kada akti poslodavca ne preciziraju da li se ugovorena novčana vrednost naknade troškova ishrane u toku rada isplaćuje u neto ili u bruto iznosu, pa se prilikom isplate određenog novčanog iznosa po tom osnovu, ne može na štetu zaposlenih zaključiti da je reč o ugovorenom bruto iznosu.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je ocenio da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ni za novim tumačenjem prava, pa je primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 441. ZPP je propisano, da je, revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Članom 403. stav 3. ZPP, je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 23.12.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela je 77.320,50 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi za sudsku taksu za odgovor na reviziju, tužiocu nisu bili potrebni na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, pa je Vrhovni sud doneo odluku kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
