.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 240/2016
30.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Snežane Andrejević i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca M.T. iz B., čiji je punomoćnik M.L., advokat iz B., protiv tuženog Preduzeća M. s. DOO iz B., čiji je punomoćnik B.B., advokat iz K., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1830/15 od 16.10.2015. godine, u sednici održanoj 30.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1830/15 od 16.10.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1830/15 od 16.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 4779/12 od 24.03.2015. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime razlike u zaradi za maj i juni 2012 godine plati ukupno 24.814,24 dinara sa zakonskom kamatom, kao neosnovan, a stavom drugim izreke odbijen je i tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime otpremnine zbog odlaska u penziju isplati 127.005,00 dinara sa zakonskom kamatom, kao neosnovan. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka, a stavom četvrtim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 40.500,00 dinara
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1830/15 od 16.10.2015. godine, žalba tužioca je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena, a odbijen je i zhatev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, zbog postojanja potrebe razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i novog tumačenja prava.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.12.2012. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta posle 02.07.2015. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.
Primenom člana 404. stav 1. navedenog ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
U konkretnoj pravnoj stvari odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu isplati ukupno 151.819,24 dinara i to na ime razlike u zaradi za maj i juni 2012. godine i na ime otpremnine zbog odlaska u penziju. Odluka suda o osnovanosti zahteva tužioca, zasnovana je na primeni i tumačenju materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjima izraženim kroz sudske odluke u sporovima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari.
Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.12.2012. godine, a vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija je 151.819,24 dinara.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanja u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da je pobijana vrednost predmeta spora 151.819,24 dinara, što predstavlja iznos ispod granične vrednosti od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe, to ni revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
