U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede postupka se u reviziji ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova broj .. dana 18.10.2017. godine kojim je utvrđeno da tužilac kao izvršilac poslova se obavezuje da za tuženog kao naručioca posla obavlja poslove upravljanje motornim vozilom za skupljanje ... smeća koji su privremeni i povremeni poslovi i koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Ti poslovi nisu sistematizovani Pravilnikom i privremenog su karaktera. Dana 13.12.2017. godine tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora broj .. od 18.10.2017. godine. Rešenje je preuzeo u pravnoj službi i tada je saznao razlog otkaza – zato što je kod tuženog prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima je bio angažovan. Tuženi je pre zaključenog ugovora obavljao poslove kod tuženog ali je bio angažovan preko omladinske zadruge „Sat kadrovske usluge“ isto na osnovu ugovora o obavljanju povremenih i privremenih poslova. Na takav način radio je kod tuženog devet godina. Tužilac je očekivao da će biti primljen u stalni radni odnos, a istakao je i da je nakon dobijanja otkaza tuženi primio druga lica što znači da je postojala potreba za njegovim angažovanjem.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca. Ovo iz razloga što je članom 197. Zakona o radu propisano da poslodavac može da za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem. Zakon o radu ne sadrži odredbe kojima su propisana pravila o raskidu navedenog ugovora. Prema članu 11. ugovora zaključenog između stranaka bilo je predviđeno da svaka od ugovornih strana ima pravo da otkaže ugovor pod uslovima utvrđenim zakonom, s tim da otkazni rok ne bude kraći od pet dana. Tužilac je obavljao poslove na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, i saglasno Zakonu o radu obavljanje ovih poslova je svrstano u posebne odredbe zakona i predstavlja rad van radnog odnosa. Tužilac nije zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno, pa u takvim situacijama poslodavac nije u obavezi da detaljno daje otkazne razloge iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Rešenje je doneto u skladu sa članom 185. stav 1. istog zakona. Dalje nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac nije dokazao da su druga lica primljena na isto radno mesto u roku od 15 dana od dana dobijanja otkaza i da su ta lica primljena u stalni radni odnos. Ovo iz razloga što je sa jednom od tih radnika BB 21.12.2017. godine zaključen ugovor o obavljanju privremeni i povremenih poslova i to za poslove vozača teretnog motornog vozila, dok je tužilac bio angažovan na poslovima upravljanja vozila za sakupljanje ... smeća. Tužilac je bio angažovan devet godina kod tuženog, gde je ranije radio kao ... radnik, a kasnije prebačen za vozača, ali je jedno vreme bio angažovan preko omladinske zadruge „Sat za kadrovske usluge“ takođe putem zaključenja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovoj pravnoj stvari pravilno je utvrđeno činjenično stanje i na isto pravilno primenjeno materijalno pravo.

Prema članu 197. Zakona o radu propisano je da poslodavac može za obavljanje poslove koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremeni i povremenih poslova. Tužilac je sa tuženim zaključio takav ugovor 18.10.2017. godine. U članu 11. ugovori predviđeni su razlozi za otkaz ugovora. Pravilno je zaključeno da je shodno članu 11. ugovora o radu od 14.12.2017. godine bilo predviđeno da se svakoj stranci može dati otkaz ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi za raskid ugovora usled prestanka potrebe za obavljanjem poslova. Ugovor koji je tužilac zaključio sa tuženim bio je zaključen sa rokom trajanja od 120 dana. Otkazni rok je dat u okviru tog vremenskog važenja ugovora, shodno odredbama Zakona o radu i zaključenog ugovora, pa se stoga ne može smatrati da je otkaz dat nezakonito i da je zahtev osnovan. Razlozi za davanje otkaza u ovakvim slučajevima svrstane su u posebne odredbe, pa stoga navođenje razloga u pogledu prava, obaveza i odgovornosti ugovornih strana u slučaju otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu u vezi člana 185. stav 1. istog zakona, nije neophodno već je dovoljno navesti razloge koji su predviđeni ugovorom o radu.

Navodima iz revizije se ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane odluke. U ovakvim slučajevima ne može se prihvatiti da je poslodavac shodno članu 179. Zakona o radu dužan da da detaljne razloge vezano za otkaz ugovora o radu, a ovo iz razloga što u ovom slučaju tužilac nije bio zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, u obrazloženju rešenja o otkazu je jasno konstatovano da je prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima je tužilac bio angažovan, što znači da su u takvoj situaciji dati jasni i dovoljni razlozi koji opravdavaju zakonitost tako donetog rešenja o otkazu ugovora o radu. Zbog toga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković