Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog kojih se ovaj vanredni pravni lek može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koje se revizijom neosnovano ukazuje. Revizija se, u smislu navedenog člana 407. stav 1. tačke 1. i 2. Zakona o parničnom postupku, ne može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. tog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, opština Čukarica je dala tuženom DZ „Simo Milošević“ na jednokratno raspolaganje stan broj ... na prvom spratu, u ulici ... u ..., površine 39 m2. Odlukom od 10.07.1997. godine tuženi DZ „Simo Milošević“ je isti stan dodelio BB kojoj je priznato ukupno 147 bodova po osnovu Pravilnika o rešavanju stambenih potreba radnika tuženog, koja je bila druga na rang listi, ali pošto prva sa rang liste VV nije prihvatila dodelu navedenog stana. Tužilji je utvrđeno 144 boda. Pravnosnažnom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P1 43/04 od 07.05.2004. godine, po tužbi ovde tužilje od 27.11.1997. godine, poništena je odluka tuženog o dodeli stana BB i odluka kojom je odbijen prigovor, pa je obavezan tuženi da izvrši ponovnu raspodelu navedenog stana sa obrazloženjem da je BB pogrešno bodovana i da bi joj pripalo 98 bodova, čime bi bila na rang listi iza tužilje. Tuženi nije izvršio novu raspodelu spornog stana, već je zaključio ugovor o zakupu stana sa BB od 05.03.1998. godine. BB je zaključila ugovor o kupoprodaji predmetnog stana 17.06.1998. godine, overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov 5025/98 od 24.06.1998. godine, koji je 09.10.2002. godine prodala trećem licu, GG. Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8770/12 od 17.07.2013.godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev ovde tužilje za utvrđenje ništavosti navedenih ugovora o zakupu i ugovora o kupoprodaji. Predmetni stan u ... u ulici ..., koji je bio predmet raspodele na konkursu tuženog od 1997. godine, više ne postoji pošto su svi objekti starije gradnje porušeni 2012. godine, a na njihovo mesto izgrađeni su novi višeetažni objekti. Veštačenjem je, uporednom metodom obračuna prema vrednosti sličnog stana površine 39m2 na istoj lokaciji u staroj gradnji, određena vrednost stana u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke u iznosu od 5.088.160,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, zaključujući da je tužilji radnjama tuženog prouzrokovana šteta koju je dužan da joj naknadi.

Drugostepeni sud je pravilno preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev, uz razloge koje u celini prihvata i Vrhovni kasacioni sud, zbog čega su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 154 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima propisano je ko drugome prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, odredbom člana 155 ZOO da je šteta umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha, a odredbom člana 158 istog Zakona propisano je da krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom. Odredbom člana 164 propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Polazeći od citiranih odredbi zakona, na osnovu činjeničnog utvrđenja, i po oceni ovog suda tužilja nije dokazala da je za nju, radnjama tuženog, nastala šteta u visini vrednosti spornog stana, zbog nemogućnosti sticanja prava svojine iz prava zakupa na stanu koji je bio predmet rešavanja stambenih potreba zaposlenih kod tuženog. Ovo iz razloga što tokom postupka nije učinjeno izvesnim da bi prilikom eventualne nove raspodele predmetni stan bio dodeljen tužilji u zakup (s obzirom da ni nakon prvobitnog bodovanja nije bila prva na rang listi), jer takva obaveza za tuženog nakon poništaja odluke nije postojala, odnosno nije proizlazila iz odluke suda, već samo obaveza ponovne raspodele koju tuženi nije izvršio jer u vreme donošenja odluke više nije mogao da raspolaže predmetnom nepokretnošću, zbog toga što je bila u vlasništvu trećeg lica na osnovu ugovora koji proizvode pravno dejstvo. Zbog napred navedenog kao pravilan se pokazuje zaključak da nisu ispunjeni uslovi za odgovornost tuženog propisani citiranim odredbama materijalnog prava. Ostalim navodima revizije, kojima se daje drugačija ocena izvedenih dokaza i s tim u vezi ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, a koje nisu od uticaja na odluku o postavljenom tužbenom zahtevu, ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane presude, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud reviziju odbio kao neosnovanu.

Imajući izneto u vidu, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić