Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Veljković, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja Priština sa sedištem u Gračanici, koga zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Leskovcu, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1510/2021 od 13.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 08.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 1510/2021 od 13.07.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 753/18 od 29.10.2020. godine i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 753/18 od 29.10.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je rešenje tuženog Doma zdravlja Priština sa privremenim sedištem u Gračanici o prestanku radnog odnosa tužilje broj .../... od 28.12.2015. godine, poništeno kao nezakonito i obavezan je tuženi Dom zdravlja Priština sa privremenim sedištem u Gračanici, da tužilju vrati na poslove i radne zadatke ..., ili na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi u roku od osam dana od pravnosnažnosti presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati novčani iznos od 70.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1510/2021 od 13.07.2021. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 753/18 od 29.10.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je ustanovio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima ... na osnovu ugovora o radu od 26.10.1996. godine. Tuženi je doneo rešenje broj .../... od 28.12.2015. kojim je tužilji prestao radni odnos na osnovu člana 179. stava 5. tačka 1) Zakona o radu. Na osnovu Kadrovskog plana Ministarstva zdravlja i Zaključka Vlade Republike Srbije sa preporukom da se otkažu ugovori zaposlenima koji nisu radno angažovani, tuženi je sproveo postupak rešavanja viška zaposlenih. Tuženi je dana 27.10.2015. godine doneo Odluku o uvođenju ekonomskih i organizacionih promena, dana 28.10.2015. godine Odluku o izmeni Pravilnika organizacije i sistematizacije poslova, dana 09.11.2015. godine Odluku o pokretanju postupka rešavanja viška zaposlenih sa obrazloženjem da ne postoji potreba za kadrom koji čine radno neangažovani zaposleni, a dana 10.11.2015. godine Program rešavanja viška zaposlenih. Službenim beleškama ovlašćenog radnika su konstatovani datumi objavljivanja ovih akata na oglasnoj tabli tuženog. Na osnovu tako sprovedenog postupka i u skladu sa uslovima i opštim aktima tuženi je doneo osporeno rešenje.

Drugostepeni sud nalazi da rešenje tuženog br. 1022/5 od 28.12.2015. godine, na osnovu koga je prestao radni odnos tužilji, ne sadrži jasne razloge za otkaz ugovora o radu tužilji – da li zbog smanjenja izvršilaca na poslovima koje je tužilja obavljala, ili zbog ukidanja tih poslova, već jedino iz rešenja proizlazi da je radna neangažovanost tužilje bila jedini kriterijum da joj prestane radni odnos kod tužene. Drugostepeni sud dalje zaključuje, da je predmetno rešenje donento protivno odredbama člana 179. st. 5. tač. 1. Zakona o radu, jer tuženi program rešavanja nije dostavio sindikatu i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje radi davanja mišljenja a što je bio dužan da učini u skladu sa imperativnim odredbama Zakona o radu.

Prema oceni Vrhovnog suda, ovakav zaključak se ne može prihvatiti. Pobijana presuda je doneta pogrešnom primenom materijalnog prava zbog čega činjenično sranje nije u potpunosti utvrđeno.

Rešenjem o otkazu ugovora o radu ../... od 28.12.2015.. godine koje je doneto na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i u skladu sa Programom rešavanja viška zaposlenih od 10.11.2015 godine, tužilji je na poslovima ... otkazan ugovor o radu od 26.10.1996. godine zbog smanjenja obima posla, odnosno prestanka potrebe za ... u Domu zdravlja Priština. Zaposlenoj je prestao radni odnos 28.12.2015. godine i pre dostavljanja rešenja isplaćena joj je otpremnina u iznosu od 179.146,00 RSD.

Tužilja je bila u radnom odnosu u Domu zdravlja Priština na radnom mestu ... . Tokom 1999. godine prestala je da obavlja faktički rad kod tuženog. Zaključkom Vlade Republike Srbije – Kabinet predsednika komiteta za saradnju sa civilnom misijom UN 03 broj 80/16 od 25.01.2000. godine precizirano je da svi zaposleni u državnim organima, pokrajinskim organima, organima lokalne samouprave, javnim preduzećima čiji je osnovač Republika i ustanovama u oblasti zdravstva, prosvete i drugim javnim službama sa područja AP KiM zadržavaju status zaposlenih u tim organima, preduzećima i ustanovama. Zaposlenim koji ne rade, a žive van teritorije KiM pripadala je plata od 80%, odnosno 100% koji su ostali na teritoriji KiM, a ne rade. Zaključkom Vlade Republike Srbije od 17.07.2013. godine zaposlenima koji nisu radno angažovani određena je naknada zarade od 4.600,00 dinara, odnosno uvećana 30% ako žive na teritoriji KiM. Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj 120-335/2007 zaposlenima koji nisu radno angažovani uvećana je naknada zarade i iznosi 8.526,00 RSD odnosno od navedenog iznosa uvećana je za 30% za zaposlene koji žive na teritoriji KiM. Tužilja posle 1999. godine nije živela na teritoriji KiM, imala je status radno neangažovane i primala je naknadu u skladu sa Zaključkom Vlade Republike Srbije.

Imajući u vidu sadržinu navedenog Kadrovskog plana, očito je razlog proglašenja tehnološkog viška, problem isplate naknade zarade koji je doveo i do organizacionih promena. Tuženi je bio u takvoj situaciji da nema sopstvenih sredstava kojima bi isplaćivao naknade zarade, a Kadrovskim planom je utvrđen broj zaposlenih na neodređeno vreme koji obavljaju poslove za potrebe obaveznog zdravstvenog osiguranja na osnovu ugovora sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, kao i smanjenje prostornih kapaciteta sa kojim je raspolagao pre juna 1999. godine. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da su ekonomske promene nužno uslovile organizacione promene koje se ogledaju u prestanku potreba za obavljanje poslova.

U situaciji kada tužilja faktički nije radila kao i svi radno neagažovani a koji su se vodili kao zaposleni, tuženi je kod donošenja odluke o prestanku radnog odnosa, pošao od jedinog kriterijuma, a to je radna neangažovanost, jer je ocenio da sve ostale kriterijume koji se primenjuju kod radno angažovanih nije moguće primeniti.

Pobijanom drugostepenom presudom se poništava rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje zato što tuženi Program rešavanja nije dostavio sindikatu i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje radi davanja mišljenja a što je bio dužan da učini u skladu sa imperativnim odredbama člana 179. st. 5. tač. 1. Zakona o radu. Međutim prema stanju u spisima, tuženi je naveo da sindikat nije ni bio organizovan i da zbog toga nije ni dostavljen program rešavanja viška zaposlenih. U pobijanoj odluci nema podataka da li je sindikat uopšte bio organizovan u vreme donošenja spornog rešenja o prestanku radnog odnosa. Pored toga, u pobijanoj drugostepenoj presudi se ne navodi, niti ceni, da li je uopšte neko od radno neangažovanih zadržan na poslu, konkretno na radnom mestu ... i koliko izvršilaca je predviđeno Pravilnikom o sistematizaciji za konkretno mesto ... . Ukoliko je neko od radno neangažovanih lica nakon organizacionih promena zadržan na radnom mestu na kom je rešenjem bila raspoređena tužilja, u tom slučaju bi se po mišljenju revizijskog suda, u odnosu na tužilju morali uzeti u obzir i drugi kriterijumi iz Programa rešavanja viška zaposlenih donetog 10.11.2015. godine, a ne isključivo radna neangažovanost, u čemu se ogleda pogrešna primena materijalnog prava.

Kako je pobijana drugostepena odluka doneta pogrešnom primenom materijalnog prava, zbog čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno, Vrhovni sud je primenom odredbi člana 416. Zakona o parničnom postupku, ukinuo nižestepene presude i predmet vratio na ponovno suđenje prvostepenom sudu. U ponovnom postupku utvrdiće se sve relevantne činjenice za odluku u skladu sa primedbama iznetim u ovom rešenju i doneti nova odluka o tužbenom zahtevu.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković