U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubica Silić, advokat u ..., protiv tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3158/17 od 11.02.2019. godine, u sednici veća od 01.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3158/17 od 11.02.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2857/15 od 08.05.2017. godine odbijen je tužbeni zahtev da se poništi rešenje tuženog broj .. od 28.12.2011. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3158/17 od 11.02.2019. godine odbijena je žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navodi kojima se ukazuje da se izveštaji komisije tuženog od 13.10.2011. godine i 20.10.2011. godine ne mogu koristiti kao dokaz u postupku, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer predstavlja ukazivanje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 1. u vezi člana 8. ZPP koja, prema članu 407. ZPP, nije razlog za izjavljivanje revizije.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom nakon otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu vozača trolejbusa. Dana 03.10.2011. godine tužilac je upravljao trolejbusom i po dolasku na okretnicu Banjica u 19.51 časova prouzrokovao je saobraćajnu nezgodu sustigavši trolejbus koji se kretao malom brzinom ispred trolejbusa kojim je tužilac upravljao, zbog čega je došlo do oštećenja oba trolejbusa.

Komisija tuženog sačinila je izveštaje o predmetnoj saobraćajnoj nezgodi 13.10.2011. godine i 20.10.2011. godine. Prema zaključku iz izveštaja trolejbus je kritičnom prilikom mogao biti pokrenut samo tako što je tužilac pritisnuo pedalu vožnje. Prilikom pokretanja trolejbusa tužilac nije koristio ni ručnu, ni nožnu kočnicu. Trolejbus je bio tehnički ispravan. Trolejbus kojim je tužilac upravljao poseduje prekidač za blokadu vožnje. Kada je taj prekidač uključen, a vrata tolejbusa su otvorena, trolejbus ne može da se pokrene. Kada je prekidač isključen trolejbus može da se kreće i sa otvorenim vratima. Na prekidač je stavljena plomba kao obezbeđenje. Plomba je bila oštećena, što znači da je prekidač bio isključen. Vozači su dobili instrukcije da ne smeju isključivati prekidač i bili su dužni da proveravaju da li je zaštitna plomba u funkciji.

Tuženi je dostavio tužiocu obrazloženo upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu od 10.11.2011. godine. Obrazloženim rešenjem tuženog broj .. od 28.12.2011. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 42. alineje 1. Pravilnika o obavezama saobraćajnog osoblja u GSP Beograd od 21.01.2004. godine kojim je propisano da se u zoni okretnice vožnja obavlja uz maksimalnu opreznost.

Prema stanovištu drugostepenog suda, tužbeni zahtev je neosnovan jer je tužilac povredio radne obaveze svojom krivicom tako što je prouzrokovao udes iako je trolejbus bio tehnički ispravan.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava iz člana 184. Zakona o radu. Prema članu 184. ZOR ("Službeni glasnik RS", br. 24/05...32/13) otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze poslodavac može dati zaposlenom u subjektivnom roku od tri meseca, odnosno objektivnom roku od šest meseci. Rešenje o otkazu je doneto 28.12.2011. godine zbog povrede radne obaveze učinjene 03.10.2011. godine, dakle pre isteka roka zastarelosti od tri meseca. Činjenica kada je dostavljeno rešenje tužiocu ne može da utiče na drugačiju primenu zakonskih odredaba o roku zastarelosti jer je tuženi postupak otkaza ugovora o radu i donošenja rešenja sproveo pre isteka roka zastrelosti. Članom 185. stavom 5. ZOR propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok. Citiranom zakonskom odredbom ne može se derogirati rok zastarelosti iz odredbe člana 184. ZOR u situaciji kada je rešenje doneto pre isteka roka zastarelosti, a dostavljeno zaposlenom nakon isteka roka zastarelosti, jer je smisao te odredbe samo da odredi dan prestanka radnog odnosa.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava iz članova 8. i 192. ZOR. Pravilnik o obavezama saobraćajnog osoblja u GSP Beograd od 21.01.2004. godine je opšti akt u smislu člana 8. stava 1. ZOR, a doneo ga je, u skladu sa članom 3. stavom 4. istog zakona, upravni odbor tuženog, kao nadležni organ. Direktor tužnog je odredbama člana 192. stava 1. tačke 1) ZOR ovlašćen da odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, a ne da donosi opšte akte tuženog. Stoga je tuženi mogao zbog povreda radnih obaveza propisanih navedenim pravilnikom otkazati tužiocu ugovor o radu u smislu člana 179. stava 2. ZOR.

Tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze predviđene pravilnikom o radu tuženog, a ne zbog postupanja protivnog odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima bez obzira na to što se tuženi u rešenju o otkazu pozvao i na odredbe pomenutog zakona. U takvoj situaciji nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje da su tuženi i nižestepeni sudovi odlučivali o prekršajnoj odgovornosti tužioca.

Tužilac je svojom krivicom povredio radne obaveze iz člana 42. alineja 1. pravilnika tuženog od 21.01.2004. godine jer nije oprezno upravljao trolejbusom usled čega je došlo do udesa. Do udesa je došlo krivicom tužioca jer je trolejbus kojim je upravljao pokrenuo pritiskom na pedalu vožnje i bez kočenja naleteo na trolejbus ispred. Tuženi je, u skladu sa članom 180. stavovima 1. i 2. i članom 179. tačkom 2) ZOR, sproveo postupak otkaza ugovora o radu. Stoga rešenje tuženog od 28.12.2011. godine nije nezakonito, pa tužilac nema pravo na vraćanje na rad iz člana 191. stava 1. ZOR.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 153. ZPP, odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u ovom postupku.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić