.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2419/2022
08.03.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate jubilarne nagrade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4176/21 od 28.10.2021. godine, u sednici veća održanoj 08.03.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4176/21 od 28.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 415/21 od 13.05.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tako što je obavezana tužena da isplati tužiocu iznos od 54.344,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 51.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4176/21 od 28.10.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 415/21 od 13.05.2021. godine u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da isplati tužiocu na ime neisplacene jubilarne nagrade, iznos od 54.344,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 51.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, a obavezan tužilac da isplati tuženoj na ime troškova parničnog postupka iznos od 69.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da isplati tuženoj na ime troškova žalbe iznos od 33.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. a u vezi člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac koji je bio zaposlen u privremenim institucijama Kosova i Metohije, u Kazneno popravnom domu u ... Rešenjem Ministarstva pravde Republike Srbije, Uprava za izvršenje zavodskih sankcija od 29.04.2008. godine, preuzet je u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija počev od 15.05.2008. godine i ostvaruje platu prema dotadašnjem rešenju u visini od 16.000,00 dinara. Prema Zaključku Vlade Republike Srbije 05 broj 112 – 1619/2008 od 17.04.2008. godine, položaj lica koja su zaposlena u privremenim institucijama Kosova i Metohije upodobljava se položaju državnih službenika i nameštenika koji su radili u organima koji su ukinuti, a čiji delokrug je preuzeo drugi organ. Oni imaju pravo da budu preuzeti u organ Republike Srbije koji je preuzeo delokrug, ako predhodno organu Republike Srbije u koji se preuzimaju dostave pismene dokaze o tome da im je prestao radni odnos u privremenim institucijama Kosova i Metohije. Visina prosečne zarade, bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji za decembar 2017. godine, odnosno visina jubilarne nagrade za 2018. godinu, za navršenih 10 godina rada u državnom organu iznosila je 54.344,00 dinara. Prosečna neto zarada za decembar 2017. godinu iznosila je 54.344,00 dinara.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužilac ostvario pravo na jubilarnu naknadu za navršenih 10 godina rada u radnom odnosu kod organa tužene na dan 15.05.2018. godine, odnosno 10 godina posle preuzimanja u Ministarstvo pravde, Upravu za izvršenje zavodskih sankcija, zbog čega je dosudio tužiocu traženi novčani iznos od 54.344,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.
Međutim, drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužene zaključio da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca, jer tužilac nije podnosio pisani zahtev za isplatu jubilarne nagrade rukovodiocu organa, pa mu pravo na isplatu jubilarne nagrade nije priznato pojedinačnom aktom tužene, te nama pravo na ovu naknadu.
Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca, kod utvrđenja prvostepenog suda da tužilac iako je u radnom odnosu kod tužene više od 10 godina od zasnivanja radnog odnosa, posle preuzimanja iz privremenih institucija Kosova i Metohije tužilac nije obavljao poslove.
Odredbom člana 120. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ... 95/18 - autentično tumačenje) je propisano da, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć.
Odredbom člana 44. stav 1. tačka 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ broj 25/15 ... 34/18) propisano je da, zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje za 10 godina rada u radnom odnosu u visini mesečne prosečne zarade, bez poreza i doprinosa.
Dakle, jubilarna nagrada se isplaćuje zaposlenom kada ostvari određeni broj godina rada u radnom odnosu. U konkretnoj situaciji tužilac posle preuzimanja na rad u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija, počev od 15.05.2008. godine, nije bio radno angažovan, zbog čega nema pravo na jubilarnu nagradu, s obzirom na to da je pravo na jubilarnu nagradu predviđeno samo za godine rada u radnom odnosu.
Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da tužiocu pripada pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina u radnom odnosu kod tužene. Naime, odredbom člana 44. stav 1. tačka 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe je izričito predviđeno da zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu za 10 godina rada u radnom odnosu. Prema tome, da bi tužilac imao pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina rada kod tužene, neophodno je bilo da je za taj period za koji traži jubilarnu nagradu bio i radno angažovan.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
