.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2420/2020
07.07.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Snežana Jokić, advokat iz ..., protiv tuženog DOO „Betonjerka“ Čačak, kojeg zastupa Goran Jelušić, advokat iz ..., radi utvrđenja, naknade štete i isplate razlike naknade zarade, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2020/19 od 11.05.2020. godine, u sednici održanoj 07.07.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2020/19 od 11.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 438/18 od 01.02.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno prema tuženom da su tužioci u periodima bliže opisanim u tom delu izreke nezakonito upućeni na plaćeno odsustvo, zbog nedostatka rada i bez pismeno donetog rešenja o upućivanju na plaćeno odsustvo što je tuženi dužan priznati. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi da im na ime naknade štete zbog nezakonitog upućivanja na plaćeno odsustvo zbog nedostatka rada bez pismeno donetog rešenja za period 01.12.2010. do 01.10.2013. godine isplati pojedinačne mesečne iznose bliže opisane u tom delu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec do isplate. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi da im na ime naknade po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu za period 01.10.2010. do 01.10.2013. godine isplati pojedinačne mesečne iznose bliže opisane u tom delu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka, od 1.088.900,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2020/19 od 11.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i tužba tužilaca u delu kojim su tražili da se utvrdi da su oni u periodima bliže opisanim u tom delu izreke nezakonito upućeni na plaćeno odsustvo zbog nedostatka rada i bez pismeno donetog rešenja o upućivanju na plaćeno odsustvo, odbačena kao neblagovremena. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom i četvrtom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužilaca u delu u kom su tražili da se obaveže tuženi da im na ime naknade štete zbog nezakonitog upućivanja na plaćeno odsustvo zbog nedostatka rada bez pismeno donetog rešenja za period 01.10.2010. do 01.10.2013. godine isplati određene iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec do isplate i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su zaposleni kod tuženog. U spornom periodu bili su na plaćenom odsustvu bez dostavljenog rešenja o upućivanju na plaćeno odsustvo od strane tuženog. Tuženi nije tužiocima platio naknadu na osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu za period 01.10.2010. do 01.10.2013. godine u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Veštačenjem je utvrđena visina potraživanja tužilaca.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilaca za isplatu naknade na osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu za utuženi period osnovan zbog čega je usvojio ovako postavljen tužbeni zahtev. Istovremeno je utvrdio da su tužioci nezakonito upućeni na plaćeno odsustvo jer o tome nisu dobili pismeno rešenje, zbog čega imaju pravo na naknadu štete.
Po oceni drugostepenog suda, tužba tužilaca radi utvrđenja nezakonitosti odluke o upućivanju na plaćeno odsustvo je podneta po proteku zakonskog roka, zbog čega je tužbu tužilaca u ovom delu odbacio i odbio tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili naknadu štete zbog takve nezakonite odluke.
Stanovište drugostepenog suda je pravilno.
Prema članu 195. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05) protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, a zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Prema stavu 2. istog člana rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavlja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
U konkretnom slučaju, tužioci nisu dobili rešenje o upućivanju na plaćeno odsustvo, ali su o tome usmeno obavešteni i otišli na plaćeno odsustvo i to tužilac AA u periodu 01.12.2010. do 01.04.2011. godine i u periodu od 01.12.2012. do 05.05.2013. godine, a tužilac BB u periodu od 01.12.2010. do 01.05.2011. godine i u periodu od 01.01.2013. do 05.05.2013. godine. Imajući u vidu datum kada su tužioci koristili plaćeno odsustvo, taj datum predstavlja dan saznanja za povredu prava, pa od tada (od dana kada su tužioci na plaćenom odsustvu) teče rok za podnošenje tužbe sudu. Kako je od dana kada su tužioci upućeni na plaćeno odsustvo, do dana podnošenja tužbe 22.11.2013. godine protekao rok od 90 dana iz člana 195. Zakona o radu, pravilno je drugostepeni sud tužbu tužilaca odbacio kao neblagovremenu.
Osnovanost zahteva za naknadu štete zbog nezakonitog upućivanja na plaćeno odsustvo zavisi od odluke o (ne)zakonitosti takvog upućivanja. S obzirom da je tužba tužilaca u tom delu odbačena kao neblagovremena, postoji zakonska pretpostavka zakonitosti takve odluke, zbog čega zahtev za naknadu štete usled ovakve odluke nije osnovan.
Revizijski navodi kojima se ukazuje da je tužiocima zbog odbačaja tužbe povređena upotreba prava na pravno sredstvo, nisu osnovani. Tužioci su iskoristili svoje pravo na podnošenje tužbe, ali je nisu podneli u za to zakonom propisanom roku, pa odbacivanje tužbe zbog proteka roka za njeno podnošenje ne predstavlja povredu prava na koju tužioci ukazuju.
Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
