.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2426/2021
18.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz mesta ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Ministarstvo pravde-Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1690/21 od 13.05.2021. godine, u sednici veća održanoj 18.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1690/21 od 13.05.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1690/21 od 13.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2901/19 od 26.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime razlike od isplaćene do pripadajuće plate za period od avgusta 2016. godine, zaključno sa avgustom 2019. godine, isplati mesečne iznose navedene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da za tužioca uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za slučaj nezaposlenosti i doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za period od 23.08.2016. godine do 31.08.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 43.875,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1690/21 od 13.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2901/19 od 26.01.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u ovoj vrsti spora. Takođe, nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenjem prava, budući da drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena ne odstupa od sudske prakse i vladajućih pravnih shvatanja u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je konkretna, zbog čega je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 23.08.2019. godine, radi naknade štete, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 993.932,33 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
