Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 33/19 od 21.03.2019. godine u stavu prvom izreke odbio kao neosnovane žalbe tužioca i tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Požarevcu P1 106/17 od 01.11.2018. godine. Odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obavežu da mu naknade troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju je izjavio i s pozivom na član 404. stav 1. ZPP zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse.

Prvotuženi je dao odgovor na reviziju i postavio zahtev za naknadu troškova postupka za tu parničnu radnju.

Imajući u vidu različitu sudsku praksu u istoj pravnoj situaciji, izraženu u presudama Vrhovnog kasacionog suda i apelacionih sudova na koje je revident ukazao, a u odnosu na pobijanu presudu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku da se revizija tužioca smatra izuzetno dozvoljenom, pa je radi potrebe ujednačavanja sudske prakse doneo odluku kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. st. 2 tačk. 2. ZPP, a na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u utuženom periodu bio zaposlen kod „BB“ po ugovoru o radu i aneksima istog na poslovima ... . Članom 2. stav 1. tačka 3. Uputstva o organizaciji i evidenciji radnog vremena tuženog navedeno je da je „turnus“ rad u smenama gde se poslovi neprekidno obavljaju tokom svih 24 časa dnevno. Članom 7. određeno je da se raspored radnog vremena u zavisnosti od procesa rada može odrediti tako da zaposleni u turnusu radi u smenama koje se neprekidno smenjuju i smenama sa prekidima. Tužilac je u utuženom periodu u kontinuitetu iz meseca u mesec rad obavljao u turnusu po napred utvrđenom mesečnom rasporedu. Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko finansijske struke utvrđeno je da smenski rad tužioca nije vrednovan pri utvrđivanju njegove osnovne zarade, da je prvotuženi tužiocu tokom spornog perioda islaćivao uvećanu zaradu za rad u smenama – turnusu u visini od 4%, da se visina razlike između uvećane zarade za rad u smenama od 26% i obračunate i isplaćene uvećane zarade od 4% za rad u turnusu, kao i visina naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor može obračunati isključivo primenom Kolektivnog ugovora ... („Službeni glasnik RS“, br.37/95, 7/00) jer je on jedino imao parametre potrebne za utvrđivanje visine potraživanja i da ista odgovara iznosima bliže određenim u izreci prvostepene presude. Odlukom Vlade Republike Srbije kod tuženog AD „BB“ izvršene su statusne promene izdvajanjem uz osnivanje novih akcionarskih društava među kojima je i tuženi AD za ... „VV“... koja društva su stekla svojstvo pravnih lica 10.08.2015. godine. Nakon izvršene statusne promene AD „BB“ tužilac je zaključio aneks ugovora o radu sa tuženim AD za ... „VV“ ... .

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan u delu za isplatu toplog obroka i regresa za traženi period (februar 2014-2015. godine oba tužena, odnosno septembar 2017. godine drugotuženi) sa obrazloženjem da je za utuženi period u skladu sa opštim aktom poslodavca tužiocu kroz vrednost radnog časa za obračun zarade poslodavac obračunao i isplaćivao i naknadu za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora a da propust poslodavca da u obračunu zarade iskaže i podatke po ovom osnovu ne vodi zaključku da iznosi po osnovu naknade za ishranu i regres tužiocu nistu isplaćeni. Odluku je zasnovao na članu 2. aneksa kolektivnog ugovora za JP „BB“ („Službeni glasnik RS“, broj 47/2006) kojim je izmenjen član 57 KU iz 2002. godine kao i članu 55. Kolektivnog ugovora tuženog („Službeni glasnik ...“, broj 4/15) koji je važio u jednom delu utuženog perioda. Ocenili su da ugovor o radu sa pripadajućim aneksima koje je tužilac zaključio sa tuženim i kolektivni ugovor (KU) tuženog ne utvrđuju visinu naknade ovih troškova već je odredbom KU kao opštim aktom propisano da se oni uračunavaju u cenu radnog časa. Zaključili su da je tužilac prema čl. 57. stav 1. i 2. Kolektivnog ugovora tuženog iz 2015. godine naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa ostvario kroz vrednost obračunatih i isplaćenih časova i da ne može posebno da ostvari pravo na naknadu tih troškova. Navedeno je i da u konkretnom slučaju nema odgovarajućeg opšteg akta koji bi bio instrument za drugačiju realizaciju traženih naknada, a da se opšti kolektivni ugovor i pojedinačni kolektivni ugovor (na osnovu kojih je veštak izračunao potraživanja tužioca) ne mogu primeniti jer ni jedan nije bio na pravnoj snazi.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u pobijanoj odluci pogrešeno primenjeno materijalno pravo zbog čega je i činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Članom 104. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Prema članu 105. stav 3. zakona, pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim naknada troškova zaposlenih u vezi sa radom iz člana 118. tač. 1. i 4. i druga primanja iz člana 119. i člana 120. tačka 1. ovog zakona. Članom 118. stav 1. tač. 5. i 6. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na nakandu troškova u skadu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Članom 121. stav 1. zakona propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun. Počev od 01.10.2006. godine poslodavcima je ostavljena mogućnost da svojim aktima o raspodeli zarade mogu ugovoriti manje ili veće iznose regresa i toplog obroka od onog koji je predviđen ovim kolektivnim ugovorom i Zakonom o radu, ali samo ukoliko je doneta odluka kojom je predviđena visina regresa i toplog obroka. U konkretnom slučaju tuženi u toku postupka nije sudu dostavio takvu odluku a ni sudskom veštaku radi izrade nalaza i mišljenja što upućuje na zaključak da takvu odluku nije ni doneo.

Vlada Republike Srbije, GG, DD, generalni direktor ... „ĐĐ“ su 30.11.2002. godine zaključili kolektivni ugovor za ... „BB“ („Službeni glasnik RS“, br.84/02, 108/04, 112/08, 45/09, 72/10). Ovim KU poslodavac se nije obavezao da isplati troškove naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor. Aneksom ugovora koji se u skladu sa članom 31. aneksa primenjuje od 01.01.2006. godine („Službeni glasnik ...“, broj 4/06) bilo je propisano: da se član 57. KU menja i glasi: „zaposleni ima pravo na zaradu koja se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, primanja za ishranu u toku rada i primanja za regres za korišćenje godišnjeg odmora (član 2.). Članom 5. st. 1. i 2. aneksa utvrđena je vrednost jednog radnog časa za period janar – juni i juli – decembar 2006. godine, a stavom 6. utvrđeno je da je u vrednost radnog časa iz stava 1. i 1. ovog člana uključena mesečna vrednost za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora svedeno na jedan radni čas.

Kolektivnim ugovorom za ... „BB“ AD („Službeni glasnik RS“, broj 4 od 24.03.2015. godine) regulisano je da odredbe koje se odnose na obračun i isplatu zarade, naknadu zarade i ostalih primanja zaposlenih se primenjuju od 01.02.2015. godine. Članom 57. je propisano da je u vrednost jednog radnog časa uključena mesečna vrednost za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Vrhovni kasacioni sud je cenio da konkretizacija prava iz navedenih odredbi aneksa KU (iz 2006. godine) nije izvršena odnosno da se iz ovako utvrđene vrednosti radnog časa ne može utvrditi koji iznos predstavlja naknadu troškova ishrane i regresa, jer ona nije određena u nominalnom iznosu ni aneksom, ni obračunskim listama za isplatu zarade tužiocu. Visina nakade za ishranu u toku rada i naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora mora biti određena u istom nominalnom iznosu za sve zaposlene bez obzira na njihovo radno mesto koeficijent za obračun i isplatu zarade i na njihovu stručnu spremu. Prema tome, ne može se prihvatiti pravno stanovište nižestepenih sudova da je vrednost ovih troškova uračunata u vrednost radnog časa a bez određivanja visine naknade u nominalnom iznosu, jer u tom slučaju visina naknade za ishranu i regres ne bi bila ista za sve zaposlene, već bi direktno zavisila od visine koeficijenta za konkretno radno mesto odnosno bila bi u direktnoj srazmeri sa koeficijentom radnog mesta, a što nije pravilno.

Posebni kolektivni ugovor nije utvrdio odnos zarade i ostalih primanja koja ulaze u zaradu, niti je to učinjeno ugovorom o radu iako im to pravo zakon priznaje. Posledice nejasnog opšteg akta ne sme da trpi zaposleni. Ako jača ugovorna strana (poslodavac) pripremi tekst ugovora (kao u ovom slučaju) nejasne ili nedovoljno utvrđene odredbe tumače se u korist druge strane (član 100. ZOO). Pošavši od pogrešne primene materijalnog prava nižestepeni sudovi nisu prihvatili obračun naknade za topli obrok i regres za godišnji odmor u spornom periodu koji je veštak izneo u nalazu i mišljenju. Visina regresa i toplog obroka može biti utvrđena veštačenjem na osnovu parametara iz ranijih opštih akata, po osnovu zakonske ili sudske analogije kao i na osnovu slobodne ocene bez veštačenja ako se novčana obaveza ne može utvrditi odnosno može se utvrditi sa nesrazmernim teškoćama (član 232. ZPP). Zbog ovih propusta činjenično stanje u pogledu visine tražene naknade ostalo je neutvrđeno.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi činjenično stanje imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom doneti pravilnu i zakonitu odluku, kao i odlučiti o svim troškovima postupka.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić