.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2432/2021
30.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milka Damjanović, advokat iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ... i II iz ..., pravnih sledbenika iza pokojne JJ, čiji je zajednički punomoćnik Marija Ilić, advokat iz ..., protiv tuženog Kompanije za visokogradnju „Beogradski vunarski kombinat gradnja“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Ana Lazarević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 195/16 od 13.02.2020. godine, u sednici održanoj 30.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 195/16 od 13.02.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 195/16 od 13.02.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21666/13 od 18.07.2014. godine, stavom od 1 - 22 izreke, usvojeni su tužbeni zahtev tužilaca i obavezan tuženi da tužiocima isplati neisplaćenu zaradu, topli obrok, regres i otpremninu u iznosima i za periode bliže opredeljene navedenim stavovima. Stavom 23. izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosima bliže navedenim ovim stavom izreke.
Dopunskom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21666/13 od 04.03.2015. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 21666/13 od 13.11.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da za tužioca AA iz ..., Republičkom fondu za PIO, Filijala za Grad Beograd, na dosuđene novčane iznose iz prvostepene presude, a za period od 01.08.1999. godine do 28.10.2002. godine, uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje po važećoj stopi na dan uplate doprinosa. Stavom drugim izreke, utvrđeno je postojanje potraživanja tužilaca II, ZZ i ŽŽ iz ..., prema tuženom u ukupnom iznosu od 210.083,04 dinara. Stavom trećim izreke, utvrđeno je postojanje potraživanja tuženog prema tužiocima II, ZZ i ŽŽ iz ..., prema tuženom u iznosu od 40.973,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, prebijeno je potraživanje tužilaca sa potraživanjem tuženog, pa je obavezan tuženi da tužiocima II, ZZ i ŽŽ, svi iz ..., solidarno isplati ukupno 169.110,04 dinara. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca DD i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime neisplaćene zarade u periodu od 01.08.1999. godine do 28.10.2002. godine iznos od 133.261,58 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do isplate, kao i iznos od 15.391,76 dinara na ime neisplaćenog toplog obroka za period od 01.08.1999. godine do 30.06.2002. godine, sa kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu DD iz ..., naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 166.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 195/16 od 13.02.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda od stava prvog do stava 22. izreke i žalba tuženog u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka u delu stava 23. izreke prvostepene presude i obavezan tuženi da navedenim tužiocima isplati iznos od 522.550,00 dinara, dok je u preostalom delu zahtev tužilaca za iznos od još 689.255,00 dinara odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, potvrđena je dopunska prvostepena presuda u stavu prvom, petom i šestom izreke i žalbe tuženog i tužioca DD odbijene kao neosnovane. Stavom četvrtim izreke, ukinuta je dopunska prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke i kompenzacioni prigovor tuženog odbačen. Stavom petim izreke, odbačena je žalba tužioca AA izjavljena na stav 23. izreke prvostepene presude, kao neblagovremena. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužioca AA da se obaveže tuženi da mu naknadi troškove drugostepenog postupka kao neosnovan. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da plati tužiocima na ime troškova drugostepenog postupka iznos od 238.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom osmim izreke, odbijen je zahtev tuženog da se obavežu tužioci da plate troškove drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužioci (osim AA) su podneli odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata neisplaćenih zarada, toplog obroka, regresa i otpremnine, a pobijanom pravnosnažnom presudom je utvrđeno da su tužbeni zahtevi tužilaca osnovani. O ovom pravu tužilaca sudovi su odlučili primenom materijalnog prava koje zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Sledom toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tuženog ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 30.12.2005. godine, a vrednost predmeta spora navedena u uvodu prvostepene presude je 1.470.735,71 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe ne predstavlja dinarsku protivvrednost veću od 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
