Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloslav Đurčok, advokat iz ..., protiv tuženog AD „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1942/19 od 03.06.2019. godine, u sednici održanoj 25.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1942/19 od 03.06.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1942/19 od 03.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 662/2018 od 04.04.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade za ishranu u toku rada za period septembar 2015. godine – maj 2017. godine plati ukupno 164.697,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos bliže određen u izreci presude, kao i da na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora plati ukupno 62.766,69 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos bliže određen u izreci presude i da tužiocu naknadi parnične troškove od 61.698,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1942/19 od 03.06.2019. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 662/2018 od 04.04.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da razlozi za odlučivanje o reviziji nisu osnovani.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2015. godine do 31.05.2017. godine. Tuženi je novonastalo privredno društvo od matičnog privrednog društva „VV“ kod kojeg je tužilac bio u radnom odnosu, pa kako je tužilac sada u radnom odnosu kod tuženog, ovaj tuženi je u obavezi da plati neisplaćenu naknadu za utuženi period. Pobijana odluka je doneta u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda o postojanju pasivne legitimacije tuženog i stoga u ovom predmetu nema potrebe za odlučivanjem o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate naknade za ishranu u toku rada i naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 13.07.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 227.463,89 dinara.

Imajući u vidu da je reč o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi zakonski cenzus za izjavljivanje revizije od 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić