.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2439/2022
02.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordana Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Crnjanski, advokat iz ..., protiv tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Dragan Jovanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5269/21 od 14.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 02.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5269/21 od 14.01.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5269/21 od 14.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3622/20 od 27.07.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi Javno komunalno preduzeće Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ sa sedištem u Beogradu da tužiocu, na ime razlike u visini naknade za troškove ishrane na radu koja se isplaćuje u gotovom novcu, isplati određene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade troškova ishrane na radu koja bi trebalo da se isplaćuje u bonovima, isplati određene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 37.413,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5269/21 od 14.01.2022. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3622/20 od 27.07.2021. godine. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o njoj odlučuje shodno odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i novog tumačenja prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18, 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti prvna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca, kao zaposlenog kod tuženog, za isplatu pripadajuće naknade za troškove ishrane na radu za period od novembra 2018. godine do avgusta 2020. godine koju mu tuženi nije isplatio shodno odredbama Zakona o radu i Kolektivnom ugovoru. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva, s obzirom da su odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ceni prema člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade za troškove ishrane na radu podneta je sudu dana 30.12.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 60.213,72 dinara. U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost pobijanog dela presude ne prelazi iznos od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Sa iznetih razloga na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
