Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog do 30.03.2024. godine, na poslovima doktora medicine, specijaliste u operacionim salama u službi ..., kada mu na osnovu rešenja tuženog od 28.03.2024. godine, prestao radni odnos zbog odlaska u starosnu penziju usled navršenih 65 godina života i 37 godina, 11 meseci i 21 dana staža osiguranja. Rešenjem tuženog od 19.12.2023. godine, određeno je da tužiocu miruje radni odnos zbog obavljanja funkcije predsednika Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije za mandatni period 2021. – 2026. godina i to počev od 27.12.2023. godine, pa sve do prestanka funkcije na koju je postavljen. Dana 18.04.2024. godine doneto je rešenje po kome je tužiocu izvršena isplata otpremnine dana 26.04.2024. godine, u ukupnom iznosu od 552.279,18 dinara. Nema dokaza da su se poslodavac i zaposleni sporazumeli drugačije, kao ni da se tužilac poslodavcu pisanim putem obraćao za produženje radnog odnosa zbog obavljanja funkcije predsednika sindikata.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su primenom odredbi člana 175. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, odbili tužbeni zahtev, ocenjujući da je u konkretnom slučaju nastupio zakonski razlog za prestanka radnog odnosa, usled ispunjavanja zakonskih razloga, navršenje radnog veka 65 godina života kod zaposlenog, te da ne postoji sporazum između poslodavca i zaposlenog o eventualnom produženju radnog odnosa. Prema stanovištu sudova, na osnovanost tužbenog zahteva, nije od uticaja činjenica da tužiocu, zbog izbora na funkciju u sindikatu radni odnos miruje, jer iako za vreme mirovanja radnog odnosa u smislu člana 79. Zakona o radu, zaposleni ne vrši prava i obaveze na radu i po osnovu rada, radni odnos između zaposlenog i poslodavca i dalje postoji, te se uslovi za prestanak radnog odnosa zbog navršenog radnog veka primenjuju na tužioca kao i za druge zaposlene.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka nižestepenih sudova zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava, zbog čega navode revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava ocenjuje kao neosnovane.

Prema članu 175. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 109/25), propisano je da radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je u konkretnom slučaju postojao zakonski razlog za prestanak radnog odnosa, propisan u članu 175. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. Naime, to je prestanak radnog odnosa koji nastupa po sili zakona, ali on nije obavezan, obzirom da je zakonom propisana mogućnost da se poslodavac i zaposleni o tome drukčije sporazumeju. Dakle, ukoliko o tome postoji saglasnost poslodavca i zaposlenog dozvoljeno je da zaposlenom i po ispunjavanju ovih uslova ne prestane radni odnos. Radni vek produžava se sporazumom poslodavca i zaposlenog, i kako se tim sporazumom zapravo produžava trajanje ugovora o radu, sporazum mora, kao i ugovor, da bude zaključen u pismenoj formi, po čemu u njemu mora biti označeno do kog datuma se radni vek produžava i mora biti potpisan od obe ugovorne strane. U konkretnom slučaju takvog sporazuma između tužioca i tuženog nema, što osporeno rešenje čini zakonitim, i zbog čega su pravilno nižestepeni sudovi odlučili kada su odbili tužbeni zahtev.

Navodima revizije tužilac ponavlja navode istaknute u žalbi, ukazivanjem da da se na tužioca, kome je rešenjem određeno da mu radni odnos miruje za period od 2021-2026. godine, ne mogu primeniti uslovi za prestanak radnog odnosa zbog navršenog radnog veka. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio ove navode kao i sve žalbene navode tužioca koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilac nije uspeo u postupku po reviziji pa nema pravo na naknadu traženih troškova revizijskog postupka u smislu člana 165. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković