.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2442/2023
26.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Cakić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Vojna bolnica Niš, JBKJS ..., koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete zbog zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4029/22 od 06.04.2023. godine, u sednici održanoj 26.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4029/22 od 06.04.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4029/22 od 06.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu P1 20/21 od 02.06.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tuženoj na ime naknade nematerijalne štete usled zlostavljanja na radu isplati za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti iznos od 120.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.06.2022. godine kao dana presuđenja do konačne isplate u roku od osam dana od dana prijema presude, dok se odbija tužbeni zahtev za veći iznos od usvajajućeg do traženog iznosa od 150.000,00 dinara tj. za iznos od 30.000,00 dinara sa kamatom od 02.06.2022. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 220.502,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4029/22 od 06.04.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Nišu P1 20/21 od 02.06.2022. godine u usvajajućem delu stava prvog izreke kao i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer je odluka u skladu sa drugim odlukama donetim u ovom sudu u pogledu pravnog osnova za naknadu nematerijalne štete u slučaju kada je pravnosnažnom presudom utvrđeno da je došlo do povrede zlostavljanja na radu. U ovom slučaju to je utvrđeno presudom Višeg suda u Nišu P1 10/20 od 14.03.2021. godine iz toga proizlazi da u ovom slučaju nema potrebe da se razmatra pravno pitanje od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana ili radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.07.2020. godine, a pravnosnažna drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena je doneta 06.04.2023. godine.
Članom 29. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br. 36/10) propisano je da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona, dok je članom 29. stav 4. istog zakona, između ostalog, propisano da je spor iz stava 1. ovog člana radni spor.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama iz radnih odnosa u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Iz navedenih razloga se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. i člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naplate podneta je 20.07.2020. godine, a vrednost predmeta spora obuhvaćenog revizijom je opredeljen na iznos od 150.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora (120.000,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni sud primenom člana 403. stav 3. ZPP našao da je revizija tužene nedozvoljena.
Na osnovu izloženog primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
