.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2446/2019
18.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, Tatjane Matković Stefanović i dr Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Milka Filipović Ljubić, advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ a.d. iz ..., koga zastupa punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i AD „VV“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Miloš B. Stijelja, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji prvotuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 961/19 od 01.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 18.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 961/19 od 01.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija prvotuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 961/19 od 01.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 br. 785/18 od 13.12.2018.godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezani su tuženi da mu solidarno za period od 01.04.2015.godine do 31.08.2015.godine isplate i to na ime naknade troškova za ishranu u toku rada iznos od 33.862,88 dinara (na ime glavnice) i iznos od 13.448,62 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate do 06.11.2018.godine, na ime troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 13.107,71 dinar na ime glavnice i 5.176,16 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate do 06.11.2018.godine. Obavezan je drugotuženi da tužiocu za period od 01.09.2015.godine do 26.12.2016.godine isplati na ime naknade troškova za ishranu u toku rada 112.191,57 dinara na ime glavnice i iznos od 31.891,42 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate do 06.11.2018.godine i na ime naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 42.541,88 dinara na ime glavnice i 12.063,03 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate do 06.11.2018.godine, Odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi solidarno obavežu na isplatu pomenutih naknada za period od 26.12.2014.godine do 31.03.2015.godine i za period od 01.09.2015.godine do 26.12.2016.godine, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate u iznosima i na način naveden u izreci presude. Tuženi su obavezani da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 66.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate. Odbijen je predlog tužioca za oslobađanje od plaćanja sudske takse.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 961/19 od 01.04.2019. godine, žalbe tuženih odbio i potvrdio presudu Osnovnog suda u Subotici P1 785/18 od 13.12.2018.godine u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, prvotuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje i s pozivom na član 404. stav 1. ZPP zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji prvotuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse ni novim tumačenjem prava, jer je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenom revizijom prvotuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 20.04.2018. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa, koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora od 46.969,50 dinara očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija prvotuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
