Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je, prema navodima revizije, u usvajajućem delu zbog bitne povredene odredba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao drugostepenu presudu na osnovu članova 408. i 441. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene od 2010. godine, a po osnovu Ugovora o radu od 25.03.2015. godine, na radnom mestu Viši ... saradnik na neodređeno vreme, počev od 19.03.2015. godine. Tužilac je kao zaposleni obavljao poslove sa punim radnim vremenom, u trajanju od 8 časova dnevno, odnosno 40 časova nedeljno. Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta tužene od 24.03.2018. godine, sistematizovano je i radno mesto „Viši ... saradnik za rad u laboratoriji", sa uslovima: visoko obrazovanje 180 EPSB bodova na studijama prvog stepena po propisu koji uređuje visoko obrazovanje počev od 10.09.2005. godine ili visoko obrazovanje na studijama do tri godine po propisu do 10.09.2005. godine, sa predviđenim brojem izvršilaca 4 i sa opisom poslova: učestvuje u realizaciji nastave sa predmetnim nastavnikom, priprema i postavlja laboratorijske vežbe, stara se o blagovremenoj nabavci materijala za održavanje i izvođenje laboratorijskih vežbi, sarađuje sa samostalnim stručno-tehničkim saradnikom za rad u laboratoriji, prisustvuje u laboratoriji dok se izvode vežbe, dežura na ispitu i kolokvijumu, obavlja i druge poslove koji su srodni sa navedenim poslovima, a po nalogu direktora. Poslednjom izmenom Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta tužene 12.01.2021. godine, predviđeno je radno mesto Višeg ... saradnika za rad u laboratoriji za ..., pri čemu tužilac faktički od prvog dana zaposlenja obavlja poslove saradnika za rad isključivo u laboratoriji za ... i jedini je zaposlen na ovom radnom mestu. Prema navedenoj izmeni Pravilnika, u okviru svog radnog mesta, tužilac ima sledeći opis poslova: učestvuje u realizaciji nastave sa predmetnim nastavnikom, priprema i postavlja vežbe, stara se o blagovremenoj nabavci materijala za održavanje i izvođenje vežbi u laboratoriji dok se izvode vežbe, dežura na ispitu i kolokvijumu, meri temperaturu studentima i zaposlenima na portirnici i u prostorijama škole, obavlja i druge poslove koji su srodni sa navedenim poslovima, a po nalogu direktora. Pored poslova svog radnog mesta, tužilac je obavljao i druge poslove kod tužene, u štampariji tužene je obavljao tehničke poslove, obavljao je neophodna merenja za tuženu kada je angažovana na projektima, osvetljenja, zapggitne opreme, elektromagnetskog zračenja i sl. Usled pandemije virusom Covid-a, kod tužene je došlo do smanjenja obima poslova zaposlenih, pa i tužioca, pa je tužilac obavljao i fizičke poslove pomoći oko selidbe škole, postavljanja stolova i stolica za događaje, a bio je angažovan i za rad u portirnici škole i merenja temperature zaposlenih koji ulaze u prostorije škole, te se dešavalo da je ostajao na portirnici i tokom celodnevnog radnog vremena. Radno vreme nenastavnog osoblja, pa i tužioca, bilo je pet dana nedeljno, od 07,30 do 15,30 časova, za razliku od radnog vremena nastavnog osoblja koje ima obavezu prisustva u školi 20 časova nedeljno, bez propisanog radnog vremena, koje je uslovljeno samo vremenom trajanja nastave i vežbi.

Tužena je 01.02.2021. godine uputila tužiocu Pismeno obaveštenje - ponudu za zaključenje Ugovora o radu, zajedno sa Ugovorom o radu od istog datuma, uz ostavljeni rok od 8 dana da se izjasni na navedenu ponudu, kao i upozorenje da ako odbije da potpiše Ugovor o radu ili se na ponudu uopšte ne izjasni u roku od 8 radnih dana, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu saglasno članu 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu. U obrazloženju ponude je navedeno da je razlog premeštaja tužioca na druge poslove i radne zadatke taj što on jedini poseduje odgovarajuću stručnu spremu-diplomirani ..., prvi stepen visokog obrazovanja za rad u laboratoriji za ..., gde je zbog potreba procesa rada i organizacije rada potreban samo jedan izvršilac, te s obzirom da je broj časova na kojima tužilac izvodi laboratorijske vežbe znatno smanjen, jer je smanjen broj studenata na studijskim programima gde bi se vežbe izvodile, ne postoji potreba za punim angažovanjem tužioca, jer je njegovo opterećenje ispod 50% norme, pa mu je iz tih razloga upućena ponuda za izmenu ugovora o radu u smislu člana 171. i 172. u vezi člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu. U Ugovoru o radu od 01.02.2021.. godine koji je ponuđen tužiocu, navedeno je da tužilac zasniva radni odnos za obavljanje poslova na radnom mestu Viši ... saradnik za rad u laboratoriji za ..., sa 50% radnog vremena, u trajanju od 4 časa dnevno, odnosno 20 časova nedeljno. Kako se tužilac u ostavljenom roku nije izjasnio na ponudu za zaključenje Ugovora o radu, tužena je 24.02.2021. godine donela Rešenje o otkazu ugovora o radu, u čijem obrazloženju je naveden sled događaja, nakon čega je konstatovano da kako zaposleni nije potpisao ponuđeni Ugovor o radu od 01.02.2021. godine, prema odredbi člana 172. stav 4. Zakona o radu, smatra se da je odbio Ponudu za zaključenje Ugovora o radu radi premeštaja na drugo odgovarajuće radno mesto, te je u skladu sa članom 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu zaposlenom otkazan Ugovor o radu od 25.03.2015. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužena protivno odredbama članova 171. i 172. Zakona o radu, tužiocu ponudila izmenu ugovorenih uslova rada i to ponudom nepovoljnijih uslova rada, pri čemu nije dokazala da je postojao opravdani razlog za smanjenje radnog vremena tužioca. Imajući u vidu činjenicu da tužilac ne podleže obavezi ispunjavanja norme časova kao nastavno osoblje, kao i da opis poslova tužioca nije isključivo vezan samo za nastavu, nije postojao opravdani razlog da tužiocu ponudi izmenu ugovorenih uslova rada sa obrazloženjem da je njegovo opterećenje ispod 50% norme i da je to razlog zbog čega ne postoji potreba za punim angažovanjem tužioca. Kod navedenog, prvostepeni sud je poništio kao nezkonito rešenje o otkazu ugovora o radu od 24.02.2021. godine i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad, kao i utvrdio i da je nazakonit Ugovor o radu od 01.02.2021. godine jer tužena nije mogla tužiocu ponuditi zaključenje novog ugovora o radu s obzirom da je imao zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme od 25.03.2015. godine, već je mogla eventualno tužiocu ponudu aneks ugovora o radu.

Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i zaključio da prvostepeni sud donoseći presudu pravilno primenio materijalno pravo kada je poništio rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 24.02.2021. godine i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad. Tužena nije dokazala da je došlo do smanjenja norme časova nastavnom osoblju, a time i smanjenje potrebe za punim radnim angažovanjem tužioca, niti je tužiocu u ponudi za izmenu ugovorenih uslova rada, valjano obrazložila od kakvog je to uticaja na radno angažovanje tužioca. U postpku je utvrđeno da je radno vreme tužioca bilo pet dana nedeljeno od 7,30 do 15,30 časova, za razliku od nastavnog osoblja koje je imalo obavezu prisustva u školi 20 časova nedeljno i koje je uslovljeno vremenom trajanja nastave i vežbi, a tužena nije dokazala da je tužilac imao normu. Drugostepeni sud je neosnovanim ocenio tužbeni zahtev u delu za utvrđenje da je nezakonit i bez pravnog dejstva Ugovor o radu od 01.02.2021. godine i u tom delu odbio tužbeni zahtev, sa stanovištem da je tužiocu ponuđen Aneks ugovora o radu, bez obzira na to kako ga je tužena naslovila, a zakonitost Ugovora o radu od 01.02.2021. godine ispituje se u postupku povodom tužbe za poništaj otkaza ugovora o radu, te tužilac neosnovano traži utvrđenje da je ugovor o radu od 01.02.2021. godine, koji tužilac nije ni zaključio sa tuženim, nezakonit i bez pravnog dejstva.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu i akcesorni zahtev za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, kao i da zaposlenom može da prestane radni odnos ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tačka 1-5. ovog zakona.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1. i 4. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora o radu) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada i ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5. ovog zakona.

Odredbom člana 172. stav 1. i 3. istog zakona, propisano je da uz aneks ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora o radu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora, a da zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 2) ovog zakona, osporava zakonitost aneksa ugovora.

Odredbom člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, propisano je da program naročito sadrži mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere.

Naime, kada poslodavac zbog prestanka potrebe za radom, umesto da zaposlenog proglasi viškom (što je krajnja mera koju poslodavac primenjuje kad ne može da obezbedi nijedu od zakonom propisanih mera zapošljavanja), ima mogućnost da kao meru zapošljavanja zaposlenom ponudi nepuno radno vremne, ali ne kraće od polovine punog radnog vremena, primenom pravila o izmeni ugovorenih uslova rada iz člana 171. stav 1. tačka 4. u vezi člana 172. Zakona o radu.

U konkretnom slučaju, tužena je 01.02.2021. godine uputila tužiocu Pismeno obaveštenje - ponudu za zaključenje Ugovora o radu, zajedno sa Ugovorom o radu od istog datuma, radi izmene ugovora o radu u smislu člana 171. i 172. u vezi člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, uz obrazloženje da je broj časova na kojima tužilac izvodi laboratorijske vežbe znatno smanjen, jer je smanjen broj studenata na studijskim programima gde bi se vežbe izvodile, te da ne postoji potreba za punim angažovanjem tužioca, jer je njegovo opterećenje ispod 50% norme, zbog čega mu je ponudila zasnivanje radnog odnosa za obavljanje poslova na radnom mestu Viši ... saradnik za rad u laboratoriji za ..., sa 50% radnog vremena, u trajanju od 4 časa dnevno, odnosno 20 časova nedeljno. Tužilac se u ostavljenom roku nije izjasnio na ponudu za zaključenje Ugovora o radu. Tužena je 24.02.2021. godine donela Rešenje o otkazu ugovora o radu s pozivom na član 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu. Pre otkaza ugovora o radu, tužilac je obavljao poslove saradnika za rad u laboratoriji za ..., sa opisom poslova navedenim u poslednjoj izmeni Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta tužene 12.01.2021. godine,a i druge poslove kod tužene, u štampariji tehničke poslove, poslove potrebnih merenja za tuženu kada je angažovana na projektima, osvetljenja, zapggitne opreme, elektromagnetskog zračenja i sl. Usled pandemije virusom Covid-a, kod tužene je došo do smanjenja obima poslova zaposlenih, pa i tužioca, pa je tužilac bio je angažovan i za rad u portirnici škole i merenja temperature zaposlenih koji ulaze u prostorije škole, te se dešavalo da je ostajao na portirnici i tokom celodnevnog radnog vremena. Radno vreme nenastavnog osoblja, pa i tužioca, bilo je pet dana nedeljno, od 07,30 do 15,30 časova, za razliku od radnog vremena nastavnog osoblja koje ima obavezu prisustva u školi 20 časova nedeljno, bez propisanog radnog vremena, koje je uslovljeno samo vremenom trajanja nastave i vežbi.

Kod navedenog, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tužena nije dokazala da je postojao opravdani razlog za smanjenje radnog vremena tužioca na 50% radnog vremena, odnosno nije dokazala da je postojala objektivna potreba da se tužiocu izmene ugovoreni uslovi rada, kao mera zapošljavanja u smislu člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu. Materijalna pretpostavka za primenu člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu i prelazak tužioca na nepuno radno vreme kao mere zapošljavanja je da tužilac predstavlja višak, i da je prelazak na nepuno radno vreme mera rešavanja viška zaposlenih, a što u konkretnom slučaju tužena nije dokazala. Naime, smanjenje radnog vremena tužioca na 50% radnog vremena mora da bude rezultat stvarne i realne potrebe procesa i organizacije rada tuženog, ukoliko je usled tehnoloških, ekenomskih ili oraganizacionih promena došlo do prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla ili smanjenja obima rada, a ponuda odnosno obaveštenje za zaključenje aneksa ugovora o radu mora da sadrži razloge koji su uslovili smanjenje radnog vremena tužiocu. Ti razlozi moraju biti konkretizovani navođenjem činjenica iz kojih proizlazi potreba procesa i organizacija rada, pri čemu je nužno navesti i činjenice koje to smanjenje opravdavaju.

Kod utvrđenog da je izmenom Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta tužene od 12.01.2021. godine sistematizovano radno mesto Višeg ... saradnika za rad u laboratoriji za ..., koje poslove je tužilac faktički od prvog dana zaposlenja obavljao, da je radno vreme tužioca bilo pet dana nedljeno od 7,30 do 15,30 časova i da tužilac, za razliku od nastavnog osoblja, nije imao normu, niti mu je radno vreme bilo uslovljeno vremenom trajanja nastave i vežbi, da opis poslova tužioca nije isključivo vezan samo za nastavu, te da je tužilac pored opisa poslova svog radnog mesta, obavljao i druge poslove kod tužene, i po oceni ovog suda, tužena nije dokazala da je postojala objektivna potreba da se tužiocu osporenim Ugovorom o radu (aneksom) od 01.02.2021. godine, radno vreme smanji na 50% radnog vremena kao mera zapošljavanja u smislu člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, zbog čega je rešenje o otkazu ugovora o radu po ovom osnovu nezakonito.

Kod navedenog, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Kako se ni ostalim navodima revizije, koji predstavljaju ponavljanje žalbenih navoda i navoda iznetih u prvostepenom postupku i koji su bili predmet pravilne ocene nižestepenih sudova, ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, to je Vrhovni sud na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerekz, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković