Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen u privremenim institucijama Kosova i Metohije u Kazneno-popravnom domu u ... Rešenjem tužene preuzet je u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija počev od 15.05.2008. godine. Naznačenim rešenjem tužilac je zasnovao radni odnos kod tužene koji traje i danas. Nakon preuzimanja tužilac je ostao neraspoređen. Prema zaključku Vlade RS br. 112- 1619/2008-2 od 17.04.2008. godine, proizilazi da se položaj lica koja su bila zaposlena u privremenim institucijama na Kosovu i Metohiji upodobljava položaju državnih službenika i nameštenika koji su radili u organima koji su ukinuti, a čiji delokrug je preuzeo drugi organ. Oni imaju pravo da budu preuzeti u organ Republike Srbije koji je preuzeo delokrug ako prethodno organu Republike Srbije u koji se preuzimaju dostave pismeni dokaz o tome da im je prestao rad u privremenim instuticijama na Kosovu i Metohiji. Prosečni zaradu bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji za decembar 2017. Godine, prvostepeni sud je utvrdio u visini od 54.344,00 dinara uvidom u „Službeni glasnik RS“ broj 7/18, jer je u pitanju podatak koji se javno objavljuje. Tužilac je dana 15.05.2018. godine napunio 10 godina radnog staža i time je ostvario pravo na jubilarnu nagradu.

Odredbom člana 120. Zakona o radu propisano je da se opštim aktom odnosno ugovorom o radu može utvrditi pravo na jubilarnu nagradu. Odredbom člana 44. stav 1. tačka 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br. 25/15... 34/18) propisano je da zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji, prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje za 10 godina rada u radnom odnosu u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa. Shodno tome, prvostepeni sud zaključuje da tužilac ima pravo na jubilarnu nagradu jer se ista ostvaruje zbog neprekidnog rada kod tuženog. Činjenica da je tužilac preuzet i da nije raspoređen kod tužene, ne znači da isti nema pravo na jubilarnu nagradu. To što nije raspoređen od strane tužene je bez uticaja na tužiočevo pravo na isplatu tražene jubilarne nagrade jer je u pitanju propust poslodavca koji za sve vreme trajanja radnog odnosa i određuje pravo tužioca na raspoređivanje na drugo radno mesto koje odgovara stručnoj spremi, odnosno pravo na utvrđenje statusa neraspoređenosti. Stoga je tužbeni zahtev tužioca usvojen, a dok je zahtev tužioca za kamatu od 15.05.2018. do 14.06.2018. godine odbijen kao neosnovan. Shodno članu 277. ZOO na dosuđeni iznos tužiocu je priznata i zakonska zatezna kamata počev od 14.06.2018. godine.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda iz razloga što tužilac nije radio tj. nije obavljao faktički rad kod poslodavca. Dosuđivanje jubilarne nagrade tužiocu koji nije bio raspoređen i nije radio bilo bi u suprotnosti sa prirodom jubilarne nagrade i pravom na njenu isplatu. Stoga je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan.

Takav zaključak drugostepenog suda prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Revizijom se ističe da činjenica što tužilac nije bio raspoređen nije od uticaja na ostvarivanje prava tužioca na isplatu jubilarne nagrade. Ovo je iz razloga što je to propust tužene kao poslodavca. Pravo zaposlenog na isplatu jubilarne nagrade zagarantovana je članom 120. Zakona o radu, kao i članom 44. stav 1. tačka 1. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe. Ovi propisi nisu uslovljavali raspoređenost radnika kod poslodavca i koje poslove radnik obavlja već određuju da zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu u slučaju neprekidnog rada kod poslodavca za određeni period godina. Vrhovni kasacioni sud nalazi da su takvi revizijski navodi tužioca neosnovani.

Jubilarna nagrada se daje u slučaju kada zaposleni ostvari određeni broj godina rada kod poslodavca. U situaciji kada je zaposleni ostao neraspoređen, iako je osnov odsustva propisan zakonskim normama, nije obavljao faktički rad. Zato nema osnova za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu. To pravo, osim naknade zarade, miruje. To znači da tužiocu, iako ima određeni broj godina radnog staža kod poslodavca, ne pripada pravo na isplatu jubilarne nagrade iz razloga što u periodu za koji pretenduje na ostvarenje prava na jubilarnu nagradu nije i faktički obavljao bilo kakav rad kod tužene.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu, primenom odredbe člana 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić