U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branke Dražić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Stojiljković, advokat iz ..., protiv tužene „Komercijalne banke“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Tamara Gvozden, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 690/19 od 27.09.2019. godine, u sednici veća održanoj 07.10.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 690/19 od 27.09.2019. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2000/18 od 05.12.2018. godine odlučeno je sledeće: usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je poništeno, kao nezakonito, rešenje tužene br. ..od 16.05.2016. godine o otkazu ugovora o radu br. ..od 31.07.2007. godine, sa pripadajućim aneksima; obavezana je tužena da tužilju vrati na rad i da je rasporedi na poslove i zadatke koje je obavljala pre donošenja pobijanog rešenja, a sve u roku od 8 dana od dana prijema presude; obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade, koja joj po zakonu pripada isplati ukupan iznos od 1.544.984,40 dinara, a u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom kao u izreci; obavezana je tužena da na dosuđene iznose uplati na ime tužilje pripadajuće doprinose kod nadležnih organizacija socijalnog osiguranja i to Fonda PIO, Zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje, sve u roku od 8 dana od dana prijema presude; obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 336.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 690/19 od 27.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Istom presudom odbijeni su kao neosnovani zahtev tužene i zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tužilja je dala odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na poslovima savetnika za ... . Osporenim rešenjem br. .. od 16.05.2016. godine, tužena je tužilji otkazala ugovora o radu br. .. od 31.07.2007. godine, sa pripadajućim aneksima iz razloga što je prekršila Zakon o bankama, član 46. odeljak 4. – tajnost podataka i član 47. odeljak 4. – čuvanje bankarske tajne, odnosno postupila suprotno Pravilima ponašanja i profesionalne etike banke, čime je počinila povrede radne obaveze iz člana 13. stav 1. alineja 4. i 5. Aneksa ugovora o radu br. .. od 13.05.2013. godine. Prema razlozima obrazloženja osporenog rešenja tužilja je dana 04.02.2016. godine oko 14,00 časova, bez jasne i poslovne potrebe, po dva puta upitovala u devizne račune klijenta banke BB, čime je postupila suprotno pravilu ponašanja i profesionalne etike i čuvanja poslovne tajne, te je na taj način počinila povrede radne obaveze zbog kojih joj je otkazan ugovor o radu. Pre otkaza ugovora o radu tužilja je 12.04.2016. godine, upozorena na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, na koje upozorenje se izjasnila. U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je tužilja upitovala stanje deviznih računa klijenta banke BB po njegovom usmenom zahtevu i po njegovom matičnom broju koji joj je on lično dao, a sve radi eventualne realizacije kredita njegovog sina. Utvrđeno je i da tužilja stanje na računu ovog klijenta nije prenela trećim licima, već je to saznanje zadržala za sebe, a kako nije došlo do realizacije kredita sina ovog klijenta, isto nije iskoristila u svrhu za koju je vršila upit.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji nezakonito.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05....75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini (pored navedenim članom propisanih) drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Odredbom člana 13. alineja 4. i 5. Aneksa ugovora o radu br. .. od 13.05.2013. godine, zaključenog između parničnih stranaka, ugovoreno je da je povreda radne obaveze neovlašćeno odavanje podataka do kojih je došao zaposleni na radu ili u vezi sa radom kod banke ili činjenje dostupnim tih podataka neovlašćenim licima, te postupanje zaposlenog koje nije u skladu sa Pravilima ponašanja i profesionalne etike banke.

Pravilima ponašanja i profesionalne etike Komercijalne banke AD Beograd je propisano da su zaposleni dužni da se pridržavaju obaveze čuvanja poslovne i bankarske tajne, pri čemu se bankarskom tajnom, između ostalog, smatraju i podaci o stanju i prometu na individualnim depozitnim računima klijenata.

Kako je u postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno da je tužilja upitovala stanje deviznih računa klijenta banke BB po njegovom usmenom zahtevu i po njegovom matičnom broju koji joj je on lično dao, a sve radi eventualne realizacije kredita njegovog sina, pri čemu stanje na računu ovog klijenta nije prenela trećim licima, već je to saznanje zadržala za sebe, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu tužilji iz razloga navedenih u obrazloženju osporenog rešenja. Ovo stoga što tužena nije dokazala da je tužilja učinila povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu koja joj je stavljena na teret, jer nije dokazala da je tužilja neovlašćenim licima prenela, odnosno učinila dostupnim, podatke do kojih je došla na radu ili u vezi sa radom.

Revizijom se, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, ne može osporavati utvrđeno činjenično stanje, dok ostali revizijski navodi predstavljaju ponavljanje navoda koji su već isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane.

Kako je usvojen tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je pravilna i odluka o vraćanju tužilje na rad jer je posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu reintegracija zaposlenog na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu. Na osnovu stava 2. istog člana, tužena je dužna da tužilji isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja, koja tužilji pripadaju po zakonu, opštem aktu u govoru o radu, pa je odluka nižestepenih sudova i u delu kojim je tužena obavezana da tužilji naknadi štetu u vidu izgubljene zarade i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, pravilna.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilji nisu priznati troškovi sastava odgovora na reviziju jer nisu bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić