.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2459/2024
11.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Risto Lekić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, koju zastupa zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 667/22 od 19.03.2024. godine, u sednici održanoj 11.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 667/22 od 19.03.2024. godine, u stavovima prvom i trećem izreke.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 667/22 od 19.03.2024. godine, u stavovima prvom i trećem izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2197/21 od 26.10.2021. godine, stavom prvim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog manje isplaćenih plata za period od 01.04.2016. godine do 31.10.2018. godine isplati ukupno 2.740.122,82 dinara sa pripadajućom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose počev od 25. u mesecu za prethodni mesec do isplate. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na iznose iz stava prvog izreke obračuna doprinose za obavezno socijalno osiguranje i uplati u korist nadležnih fondova. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu nadoknadi parnične troškove od 244.835,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 667/22 od 19.03.2024. godine, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, kojim je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati ukupno 2.436.933,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose za sporni period počev od 25. u mesecu za prethodni mesec do isplate, kao i u delu stava drugog izreke, kojim je tužena obavezana da na ovako označene iznose u korist tužioca uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stavova prvog i drugog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev za isplatu razlike između dosuđenih iznosa tom presudom i iznosa dosuđenih prvostepenom presudom, kao i zahtev za isplatu razlike pripadajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na zarade. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj nadoknadi žalbene troškove od 22.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu stavova prvog i trećeg izreke, tužena je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
O pravu tužioca, ranije zaposlenog u MUP-u Republike Srbije, na dvostruki iznos plate koju je ostvario u mesecu pre raspoređivanja u Službu za otkrivanje ratnih zločina, odlučeno je u skladu sa pravnim stavom koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 13.10.2020. godine, pa po oceni Vrhovnog suda ne postoje pravna pitanja koja bi nalagala potrebu da se o izjavljenoj reviziji odluči kao o posebnoj.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
U parnicama iz radnih odnosa revizija je po članu 441. ZPP uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U imovinskopravnim sporovima iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavan je opšti režim iz člana 403. stav 3. ZPP, po kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 30.04.2019. godine, vrednost pobijanog dela presude je po članu 28. ZPP 2.436.933,13 dinara i ne prelazi imovinski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
