.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2461/2019
27.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Rajačić, advokat iz ..., protiv tuženih ''BB'' AD ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., i AD „VV“, ..., čiji je punomoćnik Boris Bogdanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1109/19 od 19.04.2019. godine, na sednici održanoj 27.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1109/19 od 19.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1109/19 od 19.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šidu P1 5/2018 od 24.09.2018. godine, delimično je usvojen primarni tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužilji solidarno, za period od 01.01.2015. godine do 31.08.2015. godine, i tuženi AD „VV“, ... za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2016. godine, na ime naknade za ishranu u toku rada i na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, isplate pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od 22.05.2018. godine do isplate, kao i pojedinačne iznose na ime obračunate zakonske zatezne kamate, sve bliže određeno u izreci presude, kao i da joj solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 64.223,22 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Odbijen je tužbeni zahtev za više traženo od dosuđenih iznosa za period od 01.01.2015. godine do 31.08.2015. godine, i za period od 01.09.2015. godine do 31.12.2016. godine, i to na ime naknade za ishranu u toku rada i na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od 22.05.2018. godine do isplate, kao i pojedinačne iznose na ime obračunate zakonske zatezne kamate, sve bliže određeno u izreci presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1109/19 od 19.04.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložili da se o revizijama odlučuje kao o izuzetno dozvoljenim u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijama se neosnovano ukazuje na drugačije odluke Apelacionih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizijama tuženih, kao izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tača 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizije nisu dozvoljene.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate, podneta je 12.02.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 200.453,31 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da su revizije nedozvoljene.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
