Blagovremenom revizijom tuženi pobija pravnosnažnu presudu donetu u drugostepenom postupku zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama određenim članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), pa je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Sadržinom revizije tuženi ukazuje na bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 8. tog zakona. Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iz navedenog razloga ne može pobijati pravnosnažna presuda, shodno članu 407. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku, jer ovu povredu nije mogao da učini drugopstepeni sud. Ocenu dokaza je vršio prvostepeni sud.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u periodu od septembra 2010. godine do septembra 2014. godine obavljao poslove ... u filijali tuženog u ... Rad je obavljao na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme. Ovi ugovori su zaključeni za različita radna mesta, ali je tuženi sve vreme faktički obavljao iste poslove o čemu su posvedočili saslušani svedoci – drugi zaposleni kod tuženog, kao i neposredni rukovodilac tužioca. Tužiocu je otkazan ugovor o radu rešenjem od ...2014. godine, zbog isteka roka na koji je zaključen. Takođe je utvrđeno da je tuženi nakon prestanka radnog odnosa tužioca primio na rad dva lica na neodređeno vreme. Visina izgubljenih zarada koje tužilac potražuje utvrđena je iz obračuna zarada koji je dostavio tuženi.

Polazeći od napred utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud nalazi da ugovori o radu tužioca zaključeni u periodu od septembra 2010. godine do septembra 2012. godine predstavljaju jedan ugovor o radu na određeno vreme. Kako je rad tužioca na određeno vreme, na istim poslovima, bio duži od 12 meseci, to su u smislu člana 37. Zakona o radu ispunjeni uslovi za prerastanje radnog odnosa u rad na neodređeno vreme, počev od ...2012. godine. Pri tom, tuženi je nakon otkazivanja ugovora o radu tužioca primio dva lica u rad na neodređeno vreme iz čega sledi da je potreba za stalnim radom tužioca postojala. Izloženo stanovište prvostepenog suda u postupku po žalbi Apelacioni sud u Beogradu prihvata, pa potvrđuje ožalbenu presudu u celosti.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava prilikom presuđenja.

Bitna činjenica za donošenje odluke jeste istovrsnost poslova koje je tuženi kontinuirano obavljao u spornom periodu, što je utvrđeno iz sadržine iskaza njegovih kolega, ali i njegovog rukovodioca. Kod ovog uslova za preobražaj radnog odnosa merodavno je faktičko stanje, odnosno vrsta poslova koja je stvarno obavljana od strane zaposlenog po sukcesivnim ugovorima o radu na određeno vreme, a ne vrsta posla koja je formalno navedena u sadržini ugovora o radu i aneksa. Tužilac je u spornom periodu sve vreme obavljao poslove ... Naredni uslov jeste da je rad na određeno trajao duže od 12 meseci, shodno članu 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05). Ukoliko je sa zaposlenim zaključeno više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme za isti posao, smatra se da je za celokupni period postojao samo jedan ugovor o radu na određeno. Tužilac je obavljao ... u periodu dužem od 12 meseci, što je u suprotnosti sa zakonom, pa sledi da je ispunjen objektivni uslov za preobražaj radnog odnosa. Na kraju, na mesto tužioca nakon otkazivanja njegovog ugovora o radu primljeno je drugo lice i to na neodređeno vreme, pa sledi da je stalna potreba za radom tužioca postojala.

Zakonska pretpostavka o preobražaju radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme iz člana 37. Zakona o radu propisana je funkciji zaštite zakonom propisanog roka o maksimalnom trajanju rada na određeno vreme. Zaključenje ugovora suprotno ovom zakonskom ograničenju vodi preobražaju radnog odnosa u rad na neodređeno vreme. Kako bi se izbegla zloupotreba prava od strane poslodavca u pogledu dužine trajanja rada na određeno, to se više sukcesivnih ugovora o radu na određeno (koji su zasebno kraći od maksimalnog zakonskog ograničenja) smatraju jednim ugovorom o radu na određeno vreme. Ispunjenost uslova za prerastanje radnog odnosa u pogledu roka posmatra se prema zbirnom trajanju zasebnih (kraćih) ugovora.

Kod napred izloženog, a shodno članu 191. Zakona o radu, tužilac ima pravo na vraćanje na rad, kao zaposleni na neodređeno vreme, ali i naknadu štete u vidu neisplaćenih zarada, sa pripadajućim doprinosima iz radnog odnosa. Visina tužbenog zahteva je utvrđena iz obračuna zarada koji je dostavio tuženi.

Ocenom revizijskih navoda tužioca proizlazi da isti ponavlja navode iznete u žalbi, na koje je obrazloženo odgovoreno u drugostepenoj odluci i koje razloge Vrhovni kasacioni sud u bitnom prihvata.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci presude u stavu prvom.

Tužilac nema pravo na naknadu troškova odgovora na reviziju, shodno članu 154. Zakona o parničnom postupku, jer se ne radi o nužnoj radnji za vođenje parnice. Zato je njegov zahtev za naknadu revizijskih troškova odbijen u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić