.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2462/2021
16.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Gordane Komnenić, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Biserke Živanović, Jasminke Stanojević i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija sa sedištem u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 749/21 od 10.03.2021. godine, u sednici održanoj 16.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 749/21 od 10.03.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 749/21 od 10.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 broj 2884/19 od 08.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da tužiocu na ime razlike od isplaćene do pripadajuće plate za period od avgusta 2016. godine zaključno sa avgustom 2019. godine isplati pojedinačne novčane iznose u vrednosti i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma dospelosti do isplate kao u njegovom sadržaju. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da u korist tužioca uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima za period od 23.08.2016. godine do 31.08.2019. godine. Stavom trećim izreke rešeno je o troškovima parničnog postupka i obavezan tužilac da tuženoj plati iznos od 48.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 749/21 od 10.3.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 broj 2884/19 od 08.12.2020. godine.
Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404 stav 1 Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda nema uslova da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pitanja u interesu ravnopravnosti građana, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini razlike između plate koju je tužena u utuženom periodu isplaćivala tužiocu u skladu sa pravnosnažnim i konačnim rešenjem od 29.4.2008. godine ali bez redovnih uvećanja koja su u međuvremenu vrešena u javnom sektoru i plate koju bi tužilac ostvario primenom odredaba Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Odluka koja se revizijom pobija je u skladu sa sudskom praksom u predmetima sa istim činjeničnim i pravnim osnovom, a revident uz reviziju nije dostavio drugačije pravnosnažne odluke koje bi ukazvale na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili potrebu za novim tumačenjem prava.
Iz tog razloga je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 404 stav 2 Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužilac je podneo tužbu 23.08.2019. godine radi naknade štete, a vrednost predmeta spora je 993.932,33 dinara.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku je propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca radi naknade štete, kao glavnog zahteva (u konkretnoj situaciji zahtev radi uplate razlike doprinosa ne čini glavni zahtev), ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
