Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...10/23-dr. zakon) Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima „operater na mašini ... i ... mašinama“, sa IV stepenom stručne spreme (... tehničar), na osnovu ugovora o radu od 01.08.2014. godine (sa Aneksom od 22.01.2015. godine). Odlukom direktora tuženog od 01.04.2016. godine obrazovana je Komisija za praćenje rada zaposlenih u Sektoru proizvodnje sa zadatkom da provere tačnost primljene dokumentacije koja se sastoji od izveštaja o greškama radnika i izveštaja pojedinačnog izvršenja radnika zaposlenih u Sektoru proizvodnje i drugim sektorima poslovanja poslodavca, a koja će dostavljati direktoru preduzeća, na kraju svakog meseca. Prema izveštaju ove komisije tužilja je za period od 28.08.2016.godine do 06.12.2016.godine imala 11 grešaka i 4 propusta sa dve i više grešaka u istom danu na linijama CS1 i CS2, dok je u periodu od 02.09.2016. godine do 05.10.2016. godine imala prosečno pojedinačno izvršenje od 84,90%. Tužilji je 23.11.2016. godine dostavljeno obaveštenje da su uvidom u njen rad i praćenjem rada utvrđeni nedostaci u obavljanju izvršavanja rada, pa su joj dati instrukcija i uputstva za dalji rad. Dana 30.12.2016.godine upozorena je na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu iz sledećih razloga: propuštanja proizvoda sa greškom iz Šifarnika grešaka preduzeća, što je osnov za reklamacije kupaca, sa pozivanjem na to da je u periodu od 28.08.2016. godine do 06.12.2016. godine imala 11 grešaka i 4 propusta sa dve i više grešaka u istom danu na linijama CS1 i CS2 (s pozivanjem na izveštaj komisije), nepopunjavanja određenog broja komada u listu koju je bila u obavezi da vodi, kao i tri neopravdana izostanka sa rada (dana 13.07., 17.10. i 07.12.2016. godine). U izjašnjenju na upozorenje, tužilja je navela da učinjene greške ne mogu biti povod za otkaz, jer su iste uočene, evidentirane i ispravljene i da nije bilo reklamacija, dok je izostanak opravdala.

Pobijanim rešenjem tuženog od 11.01.2017. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu od 01.08.2014. godine, sa pripadajućim Aneksom od 22.01.2015. godine, zbog učinjene povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu („nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza“), člana 111. stav 2. tačka 1. u vezi člana 97. tačka 2. Pravilnika o radu („nemarnost pri radu koja može da utiče na kvalitet posla“) i tačka 4. („neizvršavanje radnih naloga neposrednog rukovodioca kada sa kojim u vezi nastupaju štetne posledice, a što se ogleda u učinjenim greškama pri izradi proizvoda iz Šifarnika grešaka i propuštanja proizvoda sa greškom iz Šifarnika grešaka što je osnov za reklamaciju kupaca“) i člana 22. stav 2. tačka 1. ugovora o radu jer je u periodu od 28.08.2016. godine do 06.12.2016. godine imala 11 grešaka i 4 propusta sa dve i više greški u istom danu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i poništio kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu, pozivajući se na član 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, kao i članove 24. i 25. Pravilnika o radu tuženog. Ovo s toga što tuženi kao poslodavac nije ispoštovao zakonom predviđenu proceduru za otkaz ugovora o radu usled „nesavesnog i nemarnog izvršavanja radne obaveze“, što je bio razlog za otkaz u konkretnom slučaju. Naime, poslodavac je postupio suprotno odredbi člana 24. Pravilnika o radu jer komisija koja je utvrđivala rezultate rada tužilje nije bila obrazovana shodno tom članu, s obzirom na to da je tužilja ... tehničar po zanimanju, a obavljala je poslove radnog mesta „operater na mašini za ... i ... mašinama“, a članovi komisije nisu iz te vrste zanimanja, pa osporavano rešenje sadrži ovaj formalni nedostatak, koji ga čini nezakonitim, što je dovoljan razlog za odluku suda. Poslodavac je postupio i suprotno odredbi člana 25. Pravilnika kojom je propisano da kada komisija utvrdi da zaposleni ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada, odlukom poslodavca zaposleni će se rasporediti na drugo radno mesto koje odgovara njegovom znanju i sposobnostima, a ako takvog radnog mesta nema njemu prestaje radni odnos, a u konkretnom slučaju tuženi kao poslodavac nije tužilji ponudio drugo radno mesto, odnosno konstatovao da takvog radnog mesta nema pre nego što joj je otkazao ugovor o radu. Odlučujući o zahtevu tužilje za naknadu štete shodno članu 191. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, kako je utvrdio da je u konkretnom slučaju došlo do nezakonitog prestanka radnog odnosa, pa kako tužilja ne zahteva vraćanje na rad, obavezao je tuženog kao poslodavca da joj isplati naknadu štete u iznosu od šest zarada koje bi ostvarila da je radila, a prema visini mesečne neto zarade koja među strankama nije sporna.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, smatrajući da je ponašanje tužilje koje joj je stavljeno na teret, na osnovu izveštaja komisije, osnovano imalo za posledicu prestanak radnog odnosa u smislu odredbe člana 179. stav 1. tačka 2. u vezi člana 179. stav 2. tačke 1. („nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza“) i 5. („druga povreda radne obaveze utvrđena opštim aktom, odnosno ugovorom o radu“) i člana 15. tačke 1. Zakona o radu i člana 111. stav 2. tačka 1. („pravo poslodavca da otkaže zaposlenom ugovor o radu ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze“) u vezi člana 97. Pravilnika o radu tuženog. Posebno je imao u vidu da je nekoliko meseci ranije tužilja primila obaveštenje (dana 24.02.2016. godine) da su uvidom u rad i praćenjem njenog rada utvrđeni nedostaci (dana 17.09.2015. godine, 03.11.2015. godine, 19.11.2015. godine, 29.11.2015. godine, 22.12.2015. godine, 05.02.2016. godine, 17.02.2016. godine) za koje dane je konstatovano da je tužilja učinila greške u radu, uz neostvarivanje adekvatnog radnog učinka, zbog čega joj je za navedene mesece umanjivana zarada, uz davanje instrukcija i uputstva za dalji rad. Kod iznetog, otkazivanje ugovora o radu tužilji je bilo zakonito, kako u formalnom tako i u materijalnom smislu, zbog čega je neosnovan zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu. Sledom toga, kako je tužbeni zahtev za naknadu štete na ime supstitucije reintegracije akcesorne prirode, čija pravna sudbina deli sudbinu tužbenog zahteva za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu koji je odbijen, to tužilja nema pravo ni na traženu naknadu štete.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom tužilje pobija drugostepena presuda, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno i zbog toga što je njenim donošenjem učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. tačka 1. ZPP jer je bez otvaranja rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi, na koju se revizijom osnovano ukazuje.

Članom 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), koji je bio na snazi u vreme donošenja pobijanog rešenja, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze u vidu nesavesnog ili nemarnog izvršavanja radne obaveze (tačka 1.) i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5.).

Pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu je doneto sa pozivanjem na član 111. stav 2. tačka 1. u vezi člana 97. Pravilnika o radu tuženog od 01.08. 2014. godine koji je tuženi dostavio u integralnoj verziji (sadrži ukupno 41. stranu). Međutim, nedostaje član 111. stav 2. tačka 1. (strana 35.), zbog čega nije moguće utvrditi šta tačno sadrži ta odredba. Osim toga, ovaj pravilnik je više puta menjan i to 23.09.2015.godine (kada je menjan član 111. koji reguliše „otkaz od strane poslodavca“), a potom 02.03.2016. godine (kada su menjani članovi 72. i 73. koji se odnose na „radni učinak“ i na „uspešnost u radu“) i 25.03.2016.godine (kada je menjan član 97. koji se odnosi na „naročito teške povrede radnih dužnosti“).

Ovo je važno zbog toga što član 97. stav 1. Pravilnika o radu tuženog od 01.08.2014. godine, predviđa 38 slučajeva teških povrede radnih dužnosti među kojima, između ostalog, „nemarnost pri radu koja može da utiče na kvalitet posla“ (tačka 2.) i „neizvršavanje radnih naloga neposrednog rukovodioca i kada u vezi sa tim nastupaju štetne posledice, a što se ogleda u sledećem: učinjene greške pri izradi proizvoda iz Šifarnika grešaka preduzeća i propuštanja proizvoda sa greškom iz Šifarnika grešaka preduzeća, što je osnov reklamacije kupca“ (tačka 4. stav 1.), pri čemu „broj učinjenih grešaka u jednom danu od strane jednog operatera, povlači davanje beleške - opomene zaposlenom od strane menadžmenta poslodavca, a na osnovu dobijenih reklamacija od kupca i internog procenta lošeg kvaliteta, pri čemu će ista biti obavljena oglasnoj tabli“ (tačka 4. stav 2.). Shodno stavu 2. ovog člana zbog povrede radne dužnosti iz stava 1. ovog člana ukoliko su učinjene namerno ili iz grube nepažnje poslodavac će zaposlenom uručiti redom sledeće opomene: 1. prva beleška – pismena opomena zaposlenom, 2. druga beleška – pismena opomena sa umanjenjem zarade u visini od 5% (- 5%) na zaradu za mesec kada je povreda učinjena, 3. beleška – pismena opomena sa umanjenjem zarade u visini od 5% (- 5%) na zaradu za naredna tri meseca počev od meseca kada je povreda učinjena, 4. četvrta beleška – obaveštenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i 5. peta beleška – otkaz ugovora o radu ili ukoliko je naročitim povredama radne dužnosti prouzrokovana materijalna šteta poslodavac izriče meru: prestanak radnog odnosa. Članom 106. Pravilnika propisano je da radni odnos, između ostalog, prestaje otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog (tačka 4.) Prema članu 108. stav 2. poslodavac može da otkaže zaposlenom ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radnu obaveze bliže definisane u tačkama 1.-5. Prema članu 111. stav 1. Pravilnika (strana 34.), poslodavac može da otkaže zaposlenom ugovor o radu, ako za to postoji opravdan razlog, koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavaca, a na uvid su bile dostupne samo tačke 1. („ako je utvrđeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi“) i 2. („ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom“), koje nisu bile razlog za otkaz ugovora o radu.

Osim toga, u konkretnom slučaju, prvostepeni sud je ocenom dokaza izvedenih do zaključenja rasprave pred tim sudom (što se odnosi na izveštaj komisije od 28.11.2016. godine o pojedinačnom izvršenju zaposlenog za period od 23.11.2016. godine do 25.11.2016. godine i izveštaj Komisije o greškama tužilje za period od 28.08.2016. godine do 06.12.2016. godine zaveden pod br. ../16 od 16.12.2016. godine o broju učinjenih grešaka u jednom danu na linijama na kojima je radila) utvrdio da je tužilji pobijanim rešenjem od 11.01.2017. godine otkazan ugovor o radu zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radne obaveze u periodu od 28.08.2016. godine do 06.12.2016. godine, na osnovu izveštaja komisije o uočenim propustima u njenom radu u ovom periodu, čemu je prethodilo upozorenje poslodavca na učinjenu povredu radne obaveze, uz zanemarivanje procedure propisane članovima 24. i 25. Pravilnika o radu tuženog, zbog čega je pobijano rešenje o otkazu nezakonito. Drugostepeni sud je, međutim, na osnovu činjenica koje nisu bile predmet utvrđenja pred prvostepenim sudom, a koje se odnose ne samo na propuste u radu tužilje nakon formiranja komisije, već i na propuste tužilje u radu u ranijem periodu (od septembra 2015.godine do februara 2016.godine) zaključio da su bili ispunjeni uslovi za donošenje pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu.

Na taj način drugostepeni sud je bez održavanja rasprave izmenio utvrđeno činjenično stanje, na šta se revizijom osnovano ukazuje, čime je učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. tačka 1. ZPP

U ovakvoj situaciji ostalo je nerazjašnjeno iz kojih razloga je tužilji dat otkaz ugovora o radu, bez obzira na propise na koje se poslodavac pozvao. Ako je otkaz dat zbog nesavesnog i nemarnog rada u periodu od 28.08.2016. godine do 06.12.2016. godine, trebalo je utvrditi u čemu se sastoji nesavestan i nemaran rad tužilje odnosno da li je učinila težu povrede radne obaveze propisanu članom 97. tačke 2. i 4. Pravilnika o radi tuženog u ovom periodu, na koje se poziva rešenje o otkazu, u kom slučaju je neophodno razjasniti da li ih je učinila namerno ili iz grube nepažnje, ta da li je pre uručenja upozorenja i otkaza ispoštovana procedura propisana u članu 97. stav 2. tačke 1.-5. ovog pravilnika ili je otkaz dat zbog neostvarivanja rezultata rada ili zbog toga što zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi (što utvrđuje komisija iz članova 24. i 25. ovog pravilnika).

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će otkloniti nedostatke na koje je ukazano ovim rešenjem radi utvrđenja činjenica koje su od značaja za donošenje odluke o oceni zakonitosti pobijanog rešenja o otkazu.

Kako je ukinuta odluka o glavnoj stvari, ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od ishoda spora.

Shodno izloženom, Vrhovni sud je na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, sr.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić