Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 708/19 od 05.04.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu šestom izreke presude Osnovnog suda u Subotici P1 632/18 od 27.11.2018. godine, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 41.400,00 dinara sa zateznom kamatom od izvvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijene su u preostalom delu žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici P1 632/18 od 27.11.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi „BB“ A.D. ... je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse (razlog na kojem tuženi „BB“ A.D. ... zasniva posebnu reviziju) jer pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse - presude ovog suda Rev2 176/2015 od 03.02.2016. godine i Rev2 2205/2016 od 27.10.2016. godine, donetih u činjenično i pravno istovetnim sporovima. Pošto ne postoje drugi razlozi predviđeni navedenom odredbom zbog kojih bi bilo mesta odlučivanju o posebnoj reviziji, niti ih tuženi „BB“ A.D. ... navodi, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog „BB“ A.D. ... nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, koja se u ovom postupku shodno primenjuje na osnovu člana 436. istog zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je dana 26.03.2018. godine, a vrednost pobijenog dela drugostepene presude je iznos od 37.138,71 dinara (iznos ukupne obračunate zatezne kamate od 14.921,50 dinara nije uzeta u obzir pri određivanju vrednosti predmeta spora, u skladu sa članom 28. stav 2. ZPP), koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u stavu trećem izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP. Tuženi „BB“ A.D. ... nije uspeo u ovom postupku, pa zato nema pravo na naknadu troškova postupka po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić