.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2478/2023
30.08.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Subić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Miško Dimitrijević i Radovan Džanić, advokati iz ... i Stefan Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tužene Tehničke škole „Mladenovac“ iz Mladenovca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 734/23 od 23.02.2023. godine, u sednici održanoj 30.08.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 734/23 od 23.02.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 734/23 od 23.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P1 42/21 od 13.12.2022. godine, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud tuženu obaveže da joj isplati na ime naknade štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun plate za period od 01.04.2018. do 01.09.2020. godine, iznos od 90.301,19 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom koja dospeva na način naveden u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se tužena obaveže da u njenu korist izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom PIO fondu za period od 01.04.2018. do 01.09.2020. godine, na pojedinačne mesečne iznose iz stava prvog izreke te presude. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka strana u ovom sporu snosi svoje troškove.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 734/23 od 23.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Mladenovcu P1 42/21 od 13.12.2022. godine, u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Mladenovcu P1 42/21 od 13.12.2022. godine i obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužilji na ime neuvećanja koeficijenta za obračun plate za period od 01.04.2018. do 01.09.2020. godine, a tužbeni zahtev tužilje odbijen je primenom odredbe člana 3. stav 1. tačka 4. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/2001... 24/2012), imajući u vidu da tužilja nije nastavnik već je psiholog. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni relevantnih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, a tužilja uz reviziju nije priložila drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužilje, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), pa je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima u parnicama iz radnog odnosa, o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog Zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
Tužbu radi naknade štete tužilja je podnela 22.06.2021. godine a vrednost predmeta spora je 99.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
