U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Pred drugostepenim sudom nije došlo do propuštanja u primeni, kao ni do nepravilne primene odredaba Zakona o parničnom postupku, koje su bile ili mogle biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude, pa se revizijom neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o paričnom postupku, u vezi sa članom 23. stav 6. i članom 29. Zakona o zaštiti uzbunjivača.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je diplomirani ekonomista i po aneksu ugovora o radu od 05.12.2013. godine bila je u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu pomoćnika direktora za ekonomsko – pravne poslove i rukovodioca službe za pravne, ekonomske, finansijske, tehničke i druge poslove. Pravilnikom tužene o organizaciji i sistematizaciji od 25.05.2017. godine izmenjen je prethodni Pravilnik od 20.09.2014. godine i kod tužene je sistematizovano ukupno 17 radnih mesta, a radno mesto na kojem je tužilja bila raspoređena je ukinuto. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 25.08.2017. godine, kod tužene je sistematizovano ukupno devet radnih mesta sa po jednim izvršiocem, među kojima nije sistematizovano radno mesto tužilje, već je za rad u Gradskoj apoteci bilo predviđeno radno mesto direktora apoteke i ukupno osam radnih mesta za šefove područnih apoteka (farmaceutske struke) i farmaceutske tehničare.

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je dalo saglasnost na navedene akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta. Ukupan broj radnih mesta kod tužene za zaposlene na neodređeno vreme je usklađen sa Odlukom Vlade Republike Srbije o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajne Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2015. godinu. Gradska uprava Grada Šapca je sa LZM DOO Šabac, kao pružaocem usluga, zaključila ugovor o pružanju računovodstvenih usluga dana 23.08.2017. godine. Tim ugovorom je propisano da će privredno društvo, kao pružalac usluga, za potrebe Grada Šapca voditi poslovne knjige i sastaviti finansijski izveštaj za 2017. godinu.

Rešenjem V.D direktora tužene br. .. od 01.09.2017. godine, utvrđeno je da je tužilja ostala neraspoređena na poslovima pomoćnika direktora za finansijske i pravne poslove. Tužilji je prestao radni odnos otkazom ugovora o radu 31.08.2017. godine zbog prestanka potrebe za njenim radom i isplaćena opremnina u iznosu utvrđenom rešenjem o otkazu ugovora o radu, a navedeno rešenje joj nije uručeno lično.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev. Zaključio je da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, jer nije poštovana procedura prilikom njegovog uručenja, s obzirom da tužilji rešenje o otkazu ugovora o radu nije uručeno lično. Takođe, zaključuje da je tužilji otkazan ugovor o radu, kao licu povezanom sa licem koje ima status uzbunjivača. Po stanovištu prvostepenog suda, pobijano rešenje je nezakonito iz razloga što i pored teškoća koje je tužena imala u svom poslovanju, za radom tužilje nije prestala potreba, s obzirom na značaj poslova koje obavlja.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po oceni drugostepenog suda, kod tužene je došlo do organizacionih promena i ukidanja radnih mesta, jer je postojala obaveza usaglašavanja broja radnih mesta sa Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave, pri čemu je Ministarstvo zdravlja RS dalo saglasnost na izmenu Pravilnika koje je tuženi doneo u realizaciji navedene Odluke. Radno mesto tužilje je ukinuto Pravilnikom, a kod tužene nije bilo slobodnih, nepopunjnih radnih mesta na koje je mogla biti raspoređena. Angažovanje Agencije za obavljanje poslova računovodstva i finansija, koji su mogli biti povereni tužilji, predstavlja diskreciono pravo poslodavca da u okviru svoje poslovne politike donese odluku da li će za obavljanje tih poslova sistematizovati nova radna mesta radi ili angažovati drugog pružaoca usluga. Tužilja u toku postupka nije učinila verovatnim da je osporeno rešenje doneto zbog njene povezanosti sa licem koje ima status uzbunjivača, imajući u vidu da je rešenje o otkazu ugovora o radu posledica organizionih promena kod poslodavca, tako da nije došlo do zloupotrebe prava od strane tužene zbog statusa koji tužilja ima kao povezano lice. Rešenje o otkazu ugovora o radu nije uručeno tužilji lično, ali time nisu povređena njena prava, s obzirom da lično dostavljanje rešenja kojim se otkazuje ugovor o radu ne utiče na njegovu zakonitost, već na računanje roka za podnošenje tužbe u radnom sporu. Sa iznetih razloga, drugostepeni sud je ocenio da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito doneto.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad.

Prema odredbi člana 6. Zakona o zaštiti uzbunjivača („Službeni glasnik RS“ br. 128/2014), povezano lice ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog povezanosti sa uzbunjivačem. Odredbom člana 21. stav 1. tačka 8. tog Zakona propisano je da poslodavac ne sme činjenjem ili nečinjenjem da stavi uzbunjivača u nepovoljniji položaj u vezi sa uzbunjivanjem, naročito ako se nepovoljniji položaj odnosi na prestanak radnog odnosa, a ova odredba se primenjuje na povezano lice. Članom 27. Zakona je propisano da u tužbi za ocenu zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca kojom je rešeno o pravima, obavezama i odgovornostima uzbunjivača po osnovu rada, po posebnim propisima, uzbunjivač može istaći navod da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem. Odredbom člana 29. navedenog Zakona je propisano da ako u toku postupka tužilac učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem, na tuženom je teret dokazivanja da štetna radnja nije u vezi sa uzbunjivanjem.

Nije osnovan revizijski navod o pogrešnoj primeni materijalnog prava ukazivanjem na status tužilje kao povezanog lica sa uzbunjivačem. U konkretnom slučaju, tužilja ne uživa pravnu zaštitu kao lice povezano sa uzbunjivačem, pošto je tokom postupka pouzdano utvrđeno da rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji, kao pojedinačni akt, nije doneto zbog povezanosti tužilje sa licem koje ima status uzbunjivača, već zbog stvarnih organizacionih promena, koje su dovele do izmene Pravilnika tužene o sistematizaciji radnih mesta, ukidanja poslova u oblasti finansija i računovodstva, kao i do prestanka potrebe za radom svih zaposlenih ekonomske struke, pa samim tim i tužilje. Time nije došlo do diskriminacije na radu, u smislu člana 21. stav 1. tačka 8. Zakona o zaštiti uzbunjivača, jer tužilja u vezi sa uzbunjivanjem nije stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene iste struke.

Neosnovan je navod revizije da su radna mesta tužilje i njenog supuruga, u statusu uzbunjivača, ukinuta suprotno Instrukcijama nadležnog ministarstva i suprotno članu 7. Kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih, prema kojima ne mogu oba supružnika biti proglašena tehnološkim viškom. Ovo iz razloga što preporuke nemaju obavezujući karakter i primenjuju se prema konkretnim okolnostima. Organizacioni razlozi za prestanak rada tužilje i drugih lica koji su obavljali ekonomsko - finansijske i pravne poslove kod tužene, u konkretnom slučaju bili su opravdani. U uslovima smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, tužena apotekarska ustanova je donela akte kojima je sistematizovala radno mesto za direktora i zaposlene farmaceutske struke, pa ukidanjem radnih mesta za zaposlene ekonomske struke nije zloupotrebila pravo poslodavca.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić