Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Biserke Živanović i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene OŠ ''Radoje Domanović'' Paraćin, koju zastupa Pravobranilaštvo Opštine Paraćin, radi isplate troškova za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3093/20 od 11.05.2021. godine, u sednici održanoj 18.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3093/20 od 11.05.2021. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3093/20 od 11.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P1 64/20 od 21.08.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji isplati na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od 01.10.2015. godine do 01.10.2018. godine novčane iznose navedene u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kako je izrekom navedeno. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 55.826,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3093/20 od 11.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20), pa je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od oktobra 2015. godine do oktobra 2018. godine. Navedena odluka ne odstupa od pravnog stava izraženog u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, da pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada nije uslovljeno postojanjem organizovanog javnog prevoza, ni udaljenošću od mesta rada, već jedino postojanjem stvarnih troškova za dolazak i odlazak sa rada. Drugačije odluke u predmetima sa istim pravnim osnovom ne ukazuju nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovom predmetu zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 29.10.2018. godine, radi isplate troškova dolaska i odlaska sa rada, a vrednost predmeta spora je 56.581,18 dinara. Imajući u vidu prirodu zatražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova koja se odnosi na novčano potraživanje.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti spora, saglasno odredbi člana 403. stav 3. ZPP, kojom je, između ostalog, propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a pobijana vrednost predmeta spora je ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić