Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. istog Zakona, na koje revident u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu prodavca u prodavnici u ... do 24.06.2019. godine, kada joj je, po njenom zahtevu od 24.05.2019. godine, prestao radni odnos, osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu od strane zaposlene br. ../19 od 25.06.2019. godine. Pobijanim rešenjem, tužilja je obavezana da za sve vreme trajanja otkaznog roka izvršava svoje radne obaveze i da kao računopolagač pripremi prodajni objekat P-3 za vanredni popis, da prisustvuje popisu i nakon toga izvrši primopredaju drugom licu, te da i po isteku otkaznog roka nastavi sa radom sve do završetka navedene obaveze. Tužilja je do isteka otkaznog roka 24.06.2019. godine dolazila na posao, pripremila prodajno mesto za vanredni popis koji do njenog odlaska nije izvršen. Stavom prvim dispozitiva pobijanog rešenja, zaposlenoj, ovde tužilji, raspoređenoj na poslove prodavca u prodavnici poslodavca P-3 u ..., otkazan je ugovor o radu od 28.03.2007. godine, iz razloga što je zaposlena pismenim podneskom otkazala poslodavcu navedeni ugovor o radu. U stavu drugom dispozitiva, navedeno je da je o zahtevu zaposlene za korišćenje preostalih 6 dana godišnjeg odmora u okviru trajanja otkaznog roka i obavezama zaposlene do prestanka radnog odnosa u vezi sa pripremom objekta za vanredni popis, sprovođenje vanrednog popisa i primopredaju objekta drugom licu, poslodavac odlučio posebnim rešenjem del.br. ../19 od 30.05.2019. godine. Stavom trećim dispozitiva, konstatovano je da zaposlena nije postupila po rešenju iz prethodnog stava i nakon 24.06.2019. godine prestala je da dolazi na posao, te da će vanredni popis biti sproveden bez njenog prisustva. U stavu četvrtom dispozitiva, navedeno je da je za eventualne manjkove utvrđene vanrednim popisom odgovorna zaposlena i da je dužna da štetu po osnovu utvrđenog manjka naknadi poslodavcu. Na osnovu stava petog dispozitiva, u skladu sa navedenim, zaposlenoj prestaje radni odnos kod poslodavca dana 24.06.2019. godine, kao zadnjeg dana rada, a u stavu šestom izreke, da će joj zarada, naknada zarade za preostali godišnji odmor i eventualna druga primanja koja je zaposlena ostvarila biti isplaćena u skladu sa zakonom. Po obavljenom popisu nisu utvrđeni manjkovi i tužilja nije snosila nikakve pravne posledice, a zarada i naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor joj je isplaćena.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 194. stav 1. Zakona o parničnom postupku, ocenio da iz pobijanog rešenja sledi da je tužilja pismenim putem poslodavcu otkazala ugovor o radu i da su radne obaveze predviđene stavom drugim osporenog rešenja o otkazu ugovora izvršene tokom otkaznog roka, te da je vanredni popis izvršen bez utvrđenih manjkova, tako da nema mesta odgovornosti tužilje za štetu, pa je, po oceni tog suda, otpao pravni interes tužilje za vođenje ovog spora, jer ona ne traži vraćanje na rad, niti promenu svog radno-pravnog statusa, zbog čega pravne posledice pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu, nijednom odredbom, negativno ne pogađaju tužilju, pa je prvostepeni sud odbio osnovni zahtev za poništaj pobijanog rešenja u celini i eventualni tužbeni zahtev za poništaj stavova drugog, trećeg i četvrtog dispozitiva rešenja.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu u odnosu na stav prvi, peti i šesti dispozitiva rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu br. ../19 od 25.06.2019. godine, pošto je tužilja otkazala ugovor o radu tuženom poslodavcu zahtevom za prestanak radnog odnosa od 24.05.2019. godine, pa je osporeno rešenje, u navedenim stavovima, doneto u skladu sa odredbama člana 178. i 186. Zakona o radu. U preostalom delu, drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i odbacio tužbu po zahtevu tužilje da se ponište stavovi drugi, treći i četvrti rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu od strane zaposlene br. ../19 od 25.06.2019. godine, nalazeći da stav drugi sadrži konstataciju da je o zahtevu tužilje za korišćenje preostalog godišnjeg odmora i obavezama zaposlene u vezi vanrednog popisa poslodavac odlučio rešenjem od 30.05.2019. godine, dok stav treći i četvrti dispozitiva pobijanog rešenja sadrži činjeničnu tvrdnju poslodavca da zaposlena nije postupila po naznačenom rešenju i nakon 24.06.2019. godine prestala da dolazi na posao, da će vanredni popis biti sproveden bez njenog prisustva i da će za eventualne manjkove utvrđene tim popisom tužilja biti odgovorna za štetu, te da, po svojoj sadržini, naznačeni stavovi rešenja o otkazu ugovora o radu ne čine odluku poslodavca o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih, zbog čega ne uživaju sudsku zaštitu u smislu odredbe člana 16. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je pravilna.

Odredbom člana 178. stav 1. i 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...75/14), propisano je da zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu i da otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koje je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (otkazni rok). Na osnovu odredbe člana 186. stav 1. istog Zakona, poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu obaveze iz stava 1.ovog člana, poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa (stav 2.). Naknada štete propisana je odredbom člana 162. Zakona o radu, tako što je zaposleni odgovoran za štetu koju na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokuje poslodavcu, u skladu sa zakonom (stav 1.). Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje, utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (stav 5.). Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5.ovog člana, o naknadi štete odlučuje nadležni sud 8. (stav 6.). U smislu odredbe člana 195. Zakona o radu, protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, a koga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom (stav 1.).

U konkretnom slučaju, tužilji je radni odnos kod tuženog, pobijanim rešenjem, prestao na njen zahtev pa tim rešenjem nije povređeno tužiljino pravo, kao zaposlene, dok konstatacije o vanrednom popisu i eventualnim manjkovima ne predstavljaju osnov za pružanje bilo kakve pravne zaštite tužilji, jer ne sadrže njenu obavezu da poslodavcu naknadi štetu.

Neosnovani su navodi revizije tužilje da se pobijanim rešenjem poslodavca zadire u njena imovinska prava. Suprotno tome, to što je stavom četvrtim dispozitiva pobijanog rešenja tuženog konstatovano da ''za eventualne manjkove utvrđene vanrednim popisom odgovorna je zaposlene i štetu po osnovu utvrđenog manjka dužna je nadoknaditi poslodavcu'', ne predstavlja zadiranje u imovinska prava tužilje, jer ona, navedenim delom dispozitiva, nije obavezana da poslodavcu naknadi štetu, pa su neosnovani navodi njene revizije o tome da ona, osporavanjem predmetnog rešenja, štiti svoje pravo na imovinu.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić