Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23-drugi zakon), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju rešenjem tuženog br. ..-2016 od 20.05.2016. godine, tužiocu je kao rukovodiocu Odeljenja za tehničku podršku prodaje velikim kompanijama u Direkciji za poslovne kontakte - Funkcija za velike poslovne korisnike - Sektor za prodaju velikim kompanijama - Služba za prodaju velikim kompanijama otkazan ugovor o radu od 25.06.2013. godine (sa aneksima) zbog učinjenih povreda radne obaveze i to: nesavesno i nemarno izvršavanje radne obaveze i prekoračenje ovlašćenja iz člana 179. stav 2. tačke 1. i 2. Zakona o radu (koja se ogleda u izdavanju mobilnih telefonskih aparata gratis, odnosno po benifitu po ceni od 1,00 dinara, u okviru odobrenih budžetskih sredstava određenom korisniku za tu namenu protivno proceduri tuženog) i nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ponašanja zbog koga ne može da nastavi rad kod poslodavca iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. Tužilac je prethodno upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se izjasnio, uz koje je priložio mišljenje sindikata čiji je bio član. Mejlom od 27.05.2013.godine BB (zaposlena kod tuženog) je obavestila ostale zaposlene da se ubuduće pridržavaju definisanih procedura, odnosno da je menadžer prilikom potpisivanja novog ili produženja ugovora u obavezi da Odeljenju za podršku pošalje meil sa bitnim stavkama ugovora, a prilikom davanja saglasnosti za gratis telefone u obavezi da pošanje mejl za saglasnost Odeljenju za podršku i rukovodicima njihovih odeljenja, a da Odeljenje za podršku vodi računa da li su traženi telefoni u okviru budžeta koji je firmi odobren i unose se u tabelu, a ako nisu ovo odeljenje obaveštava menadžera i rukovodioca odeljenja.Tuženi je doneo Principe segmentacije za poslovne korisnike br. 32614/1-2015 od 30.01.2015. godine, prema kojima je segmentacija poslovnih korisnika izvršena na državni sektor, velike kompanije (gde spadaju, između ostalih, i kompanija sa 250 i više zaposlenih, uključujući i povezana preduzeća), mala i srednja preduzeća. Prema Odluci tuženog o davanju benefita poslovnim korisnicima, svi predlozi odluka moraju biti formirani uz doslednu primenu interne procedure o pravilima za odobravanje popusta, a šefovi službi odnosno regionalni šefovi moraju biti upoznati sa sadržajem predloga odluka.

Ugovorom o korišćenju usluga „Biznet“ bez broja od 16.05.2015.godine (pojedinačni) zaključenim između udruženja „MC CO PINK“ taksi i tuženog uređeni su međusobni odnosi u vezi se korišćenjem ove usluge koja omogućava da se određeni broj SIM kartica priključenih na javnu mobilnu telekomunikacionu mrežu tuženog poveže u zatvorenu grupu, čiji članovi mogu da međusobno komuniciraju pod uslovima određenim u ugovoru korišćenjem pogodnosti bliže navedenih u ugovoru. Mejlom od 30.11.2015.godine korisnik „LG PINK Spectrum“ DOO tražio je od VV dostavu informacije o penalima za prevremeni raskid ugovora. Iz stranačkog iskaza tužioca i iskaza svedoka GG i DD, čijim iskazima je prvostepeni sud poklonio veru, utvrđeno je da je tužilac radio 20 godina kod tuženog, nekoliko godina kao menadžer, a nakon toga kao rukovodilac, da je 2013. godine prešao da radi u Službu za velike biznis korisnike gde je bio rukovodilac Odeljenja za akviziciju novih korisnika, da je njegov posao bio da privuče što više velikih korisnika, da jedan od takvih bio i „Pink taksi“, te da je sklapanje aneksa ugovora sa ovim pravnim licem realizovano na taj način što se obratio Podršci za mala i srednja preduzeća zbog hitnosti posla, a koja služba je napravila ugovor i isti odneo korisniku na potpis, u cilju interesa poslodavca, a da mu traženje saglasnosti od strane neposrednog rukovodioca nije bilo potrebno jer je on imao status rukovodioca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan jer tuženi tokom postupka nije u smislu člana 231. Zakona o parničnom postupku dokazao postojanje činjenica koje obrazuju otkazni razlog, odnosno nije dokazao da je tužilac nesavesno i nemarno izvršavao radne obaveze u vezi izdavanja moblnih telefonskih aparata gratis i da nije poštovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca. U vezi sa tim, tuženi nije dokazao ni da je nekim aktom bilo propisana procedura, odnosno način izdavanja mobilnih telefonskih aparata gratis, odnosno po benefit ceni od 1,00 dinara, zbog čega nema nesavesnog i nemarnog postupanja tužioca prilikom izvršavanja radnih zadataka, odnosno tužilac nije mogao da postupi suprotno proceduri, a kako je tužilac bio zadužen za rad sa velikim klijentima, pri tome rukovodilac Odeljenja nije bio u obavezi da traži saglasnost za izdavanje mobilnih telefona odnosno bio je ovlašćen za slanje zahteva za prodaju telefonskih aparata po povlašćenoj ceni, tako da je svemu postupao u okviru svojih ovlašćenja, a činjenica da nije tražio saglanost svog Odeljenja ne može se smatrati ni zloupotrebom, niti prekoračenjem ovlašćenja. Kako je poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa, tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepene odluke zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.) i ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenje (tačka 2.). Odredbom stava 3. ovog člana, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to: ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8.).

Pravilna primena navedenih zakonskih odredbi zahtevala je od nižestepenih sudova da nesumnjivo razjasne na kom radnom mestu je tužilac radio u vreme donošenja pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu (sa aneksima), odnosno u vreme kada je učinio povredu radne obaveze i povredu radne discipline koje su mu stavljene na teret (čiju sadržinu nisu izložili), koje poslove je obavljao u okviru tog radnog mesta i kakva ovlašćenja je imao.

Naime, pobijanim rešenjem tužiocu je otkazan ugovor o radu od 25.06.2013. godine sa aneksom I od 01.08.2013. godine i aneksom II od 30.01.2015. godine. Ugovorom o radu od 25.06.2013. godine, tužilac (koji je ranije radio na poslovima menadžera) je bio raspoređen na radno mesto rukovodioca Odeljenja za planiranje i prodaju usluga malim preduzećima, aneksom I od 01.08.2013. godine je raspoređen na radno mesto rukovodilac Odeljenja za akviziciju novih korisnika, dok je Aneksom II raspoređen na radno mesto rukovodilac Odeljenja za tehničku podršku velikim kompanijama (koji aneks nije dostavljen). Prilikom odlučivanja nižestepeni sudovi su propustili da cene izjašnjenje tužioca na upozorenje u kome je on naveo da je, nakon reorganizacije tuženog u martu 2015. godine, fiktivno raspoređen na radno mesto rukovodioca Odeljenja za tehničku podršku (što bi se očigledno odnosilo na aneks ugovora o radu II od 30.01.2015. godine), te da je kao i sve druge kolege zbog obima posla nastavio da obavlja poslove za korisnika „LG Pink Spectrum“ DOO, da je do marta 2015. godine sve obavljala jedna služba, da nije vodio računa kome šalje zahtev, što je ponovio i u svom stranačkom iskazu (da je samo formalno bio raspoređen na mesto rukovodioca Odeljenja za tehničku podršku, a da je faktički radio svoje stare poslove, a to su pre svega poslovi menadžera).

Uz zahtev za pokretanje disciplinskog postupka od 01.02.2016. godine, tužiocu je stavljeno na teret da je naloge za „gratis“ isporuku mobilnih telefona davao suprotno svojim nadležnostima i zloupotrebom službenog položaja čime je ugrozio imovinu veće vrednosti u smislu člana 165. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. Upozorenjem od 14.03.2016. godine, tužiocu su stavljeni na teret isti razlozi na teret (kao i predmetnom rešenju o otkazu ugovora o radu), a to je da je prethodnih godinu dana (od 13.07.2015. do 15.11.2015. godine) nepoštujući nadležnosti organizacione celine u kojoj je raspoređen (Funkcija za velike poslovne kontakte) prekoračio ovlašćenja i kršeći procedure rada podnosio Službi za podršku malim i srednjim preduzećima (Funkcija za mala i srednja preduzeća) zahteve za prodaju telefonskih mobilnih aparata gratis, od čega najveći broj zahteva zaposlenoj ĐĐ (stručnom saradniku za podršku i prodaju malim i srednjim preduzećima), neposredno na službeni mejl (zahtev za izdavanje 36 mobilnih telefonskih aparata premijum klasične tržišne vrednosti po komadu prosečno 100.000,00 dinara, ukupno 3.600.000,00 dinara i zahtev za izdavanje 40 mobilnih telefonskih aparata niže klase ukupne vrednosti oko 160.000,00 dinara), a da o tome nije informisao nikoga od svojih rukovodilaca, niti je zatražio njihovu saglasnost, tako da je u odnosu na korisnike „LG Pink Spectrum“ DOO MS CO „PINK taksi“ i „Beogradski Renta car“ DOO isporučeno oko 100 mobilnih telefonskih aparata bez osnova, da počev od jula 2015. godine korisnik „MS CO Pink taksi“ nije imao odobren budžet, da su u aplikaciji SDPRO sa navedenim korisnikom evidentirana dva ugovora i to: br. 118453/5 od 12.03.2013. godine (na osnovu kojeg je izdato 40 mobilnih telefonskih aparata) i br. 66750/2 od 07.07.2015. godine (na osnovu kojeg je izdato 53 mobilna telefonska aparata) koji ne postoje, odnosno nisu ni zaključeni i uneti su u aplikaciju fiktivno, što je u tehničkom smislu omogućio realizaciju predmetnih zahteva, da je od avgusta 2014. godine isporučeno mobilnih telefonskih aparata u vrednosti od 1,6 miliona dinara bez saglasnosti, da korisnik MS CO „PINK taksi“ od jula 2015. godine više nije imao odobren budžet, da je do jula 2015. godine tužilac saglasnost za izdavanje telefonskih aparata po benefit ceni za navedenog korisnika tražio od svog neposrednog rukovodioca, odnosno poštovao interne procedure rada, a da je od trenutka kada je obavešten da je za navedenog korisnika potrošen budžet samoinicijativno slao zahtev podršci druge funkcije i to neposredno zaposlenima ĐĐ i EE, bez odobrenja i saglasnosti svog neposrednog ili drugog nadležnog rukovodioca u Funkciji za velike poslovne korisnike bez osnova i finansijske opravdanosti.

Pored toga, predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu se poziva i na to da je kod tuženog, nakon izmene organizacione strukture Direkcije za poslovne korisnike donet Pravilnik o izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji tuženog („Službeni list tuženog“, br. 85 od 09.12.2014. godine) i unošenja podataka o korisnicima u aplikaciji SDPRO, doneto više akata koji regulišu poslove prodaje i podrške prodaji u skladu sa segmentom korisnika za koji su nadležne organizacione celine u kojima su zaposleni raspoređeni (Principi segmentacije poslovnih korisnika od 30.01.2015.godine, Procedure za presegmentaciju segmentiranih i seggmentaciju novih poslovnih korisnika od 17.06.2025.godine, Procedure odobravanja popusta korisnicima kojom je propisano da svi zahtvi za kupovinu telefona moraju biti odobreni od strane rukovodioca Odeljenja prodaje u okviru Službe za prodaju malim i srednjim preduzećima) kojima je propisano da zahtevi za kupovinu mobilnih telefona moraju biti odobreni od strane rukovodioca odeljenja za prodaju i u okviru službe za prodaju malim i srednjim preduzećima tako da se počev od 12.02.2015. godine (kada je formirana distributivna mreža SME „podrška prodaji“) svi prodajni zahtevi dostavljaju isključivo toj mejl adresi.

Kod iznetog, ne mogu se prihvatiti kao pravilni razlozi nižestepenih sudova da kod tuženog u periodu od 13.07.2015. do 15.11.2015. godine nisu postojala pravila u vezi potpisivanja novog ili produženja ugovora, posebno ugovora čiji su predmet mobilni telefonski aparati gratis, odnosno po benefit ceni od 1,00 dinara, imajući u vidu ne samo procedure navedene u rešenju o otkazu ugovora o radu (uz odgovor na tužbu tuženi je dostavio procedure i akata navedena u rešenju o otkazu), nego i sadržinu mejla od 27.05.2013.godine upućenog svim zaposlenima (kojim im je naloženo da se ubuduće pridržavaju definisane procedure). Osim toga, ne mogu se prihvatiti ni kao pravilni razlozi nižestepenih sudova da tužilac kao rukovodilac nije morao tražiti saglasnost za zaključenje ugovora (čije zaključenje mu je stavljeno na teret), kod toga da tužilac nije sporio da je samo formalno bio raspoređen na radno mesto rukovodioca Odeljenja za tehničku podršku, a da je faktički radio svoje stare poslove.

Iz navedenog razloga, primena materijalnog prava nije mogla biti ocenjena, pa su nižestepene odluke ukinute.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući u vidu da je tužilac aneksom II ugovora o radu bio formalno raspoređen na radno mesto rukovodioca Odeljenja za tehničku podršku prodaje velikim kompanijama razjasniti kakva ovalašćenja je imao na tom radnom mestu, da li je zaista obavljao poslove tog radnog mesto ili je faktički obavljao poslove drugog radnog mesta i koje (kako je to naveo u svom izjašnjenju na upozorenje za otkaz ugovora o radu i stranačkom iskazu), i da li je u okviru obavljanja tih poslova bio ovlašćen za davanje naloga za „gratis“ isporuku mobilnih telefona korisnicima i kojim korisnicima, da li je u vezi sa tim ispoštovana procedura tuženog, odnosno da li je bio dužan da zatraži saglasnost Službe za velike korisnike, odnosno rukovodioca Službe prodaju malim i srednjim preduzećima odnosno velikim preduzećima za zaključenje ugovora (bliže navedenih u rešenju o otkazu ugovora o radu), da li su ti ugovori zaključeni stvarno ili fiktivno, i s tim u vezi kakav status su imali korisnici sa kojim je zaključio ugovore za gratis telefone tokom 2015. godine u vreme zaključenja tih ugovora u smislu Principa o segmentacije poslovnih korisnika od 30.01.2015.godine, odnosno za koje je dao naloge za isporuku i na koji način je u periodu od 13.07.2015. do 15.11.2015. godine kod tuženog bilo regulisano davanje naloga za „gratis“ isporuku mobilnih telefona i za zaključenje ugovora sa korisnicima (velikim, srednjim, malim) za te telefone, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o tužbenom zahtevu donošenjem pravilne i zakonite odluke.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Ivana Rađenović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković