.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2485/2015
24.02.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca D.M. iz B., čiji je punomoćnik B.Đ., advokat iz B., protiv tuženog AD A.B. S., koga zastupa M.M., advokat iz B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3673/14 od 25.03.2015. godine, u sednici održanoj 24.02.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3673/14 od 25.03.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3673/14 od 25.03.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3378/10 od 18.01.2012. godine, u stavu prvom i drugom izreke, kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca, a tuženi obavezan da mu na ime naknade štete – izgubljene zarade za period od 17.12.2003. do 23.11.2008. godine isplati ukupno 2.224.349,40 dinara, sa kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kao i da mu za period od 17.12.2003. do 01.01.2008. godine i od 31.10.2008. do 23.11.2008. godine uplati pripadajuće doprinose nadležnim fondovima. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka iz stava četvrtog izreke prvostepene presude, pa je predmet u tom delu vraćen Trećem osnovnom sudu u Beogradu na ponovni postupak.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ranije važećeg ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu prelaznih pravila iz člana 506. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), jer je tužba podneta u režimu ranijeg Zakona, pa je našao da je revizija tuženog neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. citirane odredbe, na koju se u reviziji ukazuje. Suprotno tvrdnji revidenata, Vrhovni kasacioni sud smatra da su nižestepene presude jasne i razumljive i mogu se sa sigurnošću ispitati.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravnosnažnom delimičnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 1937/03 od 04.04.2006. godine, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog 03-3/592 od 15.12.2003. godine, a tuženi obavezan da tužioca vrati na rad na poslove saobraćajnog inženjera u delatnosti tehnike. Ovaj postupak nastavljen je radi donošenja odluke o zahtevu tužioca za naknadu štete, uplatu doprinosa i odluke o troškovima postupka. U postupku je dalje utvrđeno da je tužilac bio prijavljen na evidenciji nezaposlenih lica kod Nacionalne službe za zapošljavanje u periodu od 29.12.2003. godine do 01.01.2008. godine, te da je u tom periodu bilo vrlo malo prijava otvorenih radnih mesta koje odgovaraju tužiočevom zanimanju – diplomirani inženjer vazdušnog saobraćaja i da Nacionalna služba za zapošljavanje nije bila u mogućnosti da posreduje. Utvrđeno je da je tužilac u periodu od 01.01.2008. godine do 23.11.2008. godine bio u radnom odnosu kod poslodavca D…. DOO, a tužena tokom postupka nije pružila dokaz na okolnost da je tužilac mogao ostvariti zaposlenje u utuženom periodu na drugi način bez posredovanja Nacionalne službe za zapošljavanje. Tuženi je vraćen na rad po pravnosnažnoj presudi 24.11.2008. godine. Veštačenjem veštaka ekonomsko- finansijske struke utvrđen je neisplaćeni iznos mesečne neto zarade tužioca, obračunat na osnovu prosečne neto zarade koje je u tom periodu tuženi isplaćivao imaocima sedmog stepena stručne spreme, umanjen za iznos zarade koji je tužilac ostvario kod poslodavca D…. DOO u periodu od 01.01.2008. godine do 31.11.2008. godine.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili zahtev tužioca za naknadu štete koju je trpeo zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa.
Naime, po članu 108. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 70/01,73/01), ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva, a poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu ili ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Naknada štete iz stava 2. ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu, po prestanku radnog odnosa.
Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, tužiocu kome je nezakonito prestao radni odnos, tuženi poslodavac je u obavezi da isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, pri čemu je ova naknada pravilno umanjena za iznos prihoda koje je tužilac ostvario po prestanku radnog odnosa kod poslodavca D…. DOO.
Utvrđeno činjenično stanje ne može se osporavati u reviziji, pa predmet ocene revizijskog suda nisu oni navodi u kojima tuženi ističe da tužilac nije preduzeo sve što je neophodno da smanji štetu, jer je teret dokazivanja na poslodavcu koji nije dokazao da je tužilac štetu stvarno mogao da smanji.
Na osnovu člana 405. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
