Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca O.G. iz K., čiji su punomoćnici I.N. i B.N., advokati iz C., protiv tuženog Đ.S., DOO iz K., čiji je punomoćnik N.M., advokat iz I., radi ponavljanja postupka, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 73/2015 od 25.05.2015. godine, na sednici održanoj 20.01.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 73/2015 od 25.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica Kula P1 373/12 od 02.03.2015. godine, usvojen je predlog tužioca za ponavljanje postupka i dozvoljeno je ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Kuli P1. 1570/06 od 26.12.2007. godine. Stavljena je van snage i navedena presuda Opštinskog suda u Kuli.

Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž1. 73/2015 od 25.05.2015. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđeno prvostepeno rešenje. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepenog rešenja tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu čl. 399. i 412. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju revident ukazuje, budući da je pobijano rešenje jasno, nije protivurečno i sadrži razloge o bitnim činjenicama.

Tužilac je dana 02.02.2012. godine podneo predlog za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom na osnovu odricanja Opštinskog suda u Kuli P1 1570/06 od 26.12.2007. godine. U toj parnici tužilac je tražio da mu tuženi kao poslodavac isplati novčana potraživanja po osnovu rada (naknada za regres za godišnji odmor za 2003, 2004. i 2005. godinu) razliku zarade za period od 2003. godine do 2006. godine i isplatu na ime stipendije, i uplatu pripadajućih poreza i doprinosa). Podneskom od 26.12.2006. godine tužilac je povukao tužbu i odrekao se tužbenog zahteva, nakon čega je doneta navedena presuda na osnovu odricanja kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen i protiv koje parnične stranke nisu izjavile žalbu, pa je presuda postala pravnosnažna 01.08.2007. godine. Tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o vansudskom poravnanju kojim se odrekao svih novčanih potraživanja prema tuženom, koja su bila predmet navedene parnice i obavezao se da će se odreći tužbenog zahteva na dan potpisivanja ugovora o vansudskom poravnanju. Tužilac je podneo zahtev za ponavljanje postpuka iz razloga propisanih članom 422. stav 1. tačka 11. ZPP, navodeći da je tuženi pravni sledbenik AD Đ.S. K., da mu je danom donošenja presude o odricanju prestao radni odnos kod tužene kao tehnolološkom višku, i da je dana 28.01.2012. godine saznao za odluke Ustavnog suda Už 2542/09, Už 6784/2012 i Už 2524/09, kojima su usvojene ustavne žalbe D.V., S.M. i J.B., kojima je utvrđeno da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje i pravičnu naknadu za rad u smislu čl. 32. i 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, u parničnim postupcima pred Opštinskim sudom u Kuli i Okružnim sudom u Somboru, i da se ovi podnosioci ustavnih žalbi nalaze u istoj pravnoj situaciji kao i tužilac. Tužilac je uz predlog za ponavljanje postupka podneo fotokopiju navedenih odluka Ustavnog suda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je u nižestepenim rešenjima primenjeno materijalno pravo kada je dozvoljeno ponavljanje postupka po predlogu tužilje.

Prema članu 87. Zakona o Ustavnom sudu, ako je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda više lica, a samo neki od njih su podneli Ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji. Prema članu 422. stav 1. tačka 11 .ZPP, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako je u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su ispunjeni uslovi za ponavljanje pravnosnažno okonačnog postupka u smislu člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP. Tužilac se nalazi u istoj pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe S.M., koja je imala istovrsno potraživanje prema tuženom, a odlukom Ustavnog suda Už 6784/2012 utvrđeno je da su sudovi pogrešno ocenili tačku 3 Ugovora o vansudskom poravnanju od 23.10.2010. godine kojim se podnosilac ustavne žalbe odrekao svih potraživanja prema poslodavcu, te da ima pravo na sudsku zaštitu ovih prava u skladu sa članom 60. stav 4. Ustava, među kojima prava na pravičnu naknadu za rad i pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. S obzirom da se tužilac u ovom sporu nalazi u istoj pravnoj situaciji kao i navedeni podnosilac ustavne žalbe, odluka Ustavnog suda doneta u postupku po ustavnoj žalbi podnosioca S.M. ima pravno dejstvo i prema tužiocu, pa su stoga nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada je dozvoljeno ponavljanje postupka i ukinuli pravnosnažnu presudu čije se ponavljanje traži u smislu člana 428. stav 2. ZPP, a revizijom tuženog se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 405. stav 1. i 412. stav 4. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović,s.r.