.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2489/2023
18.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Jakovljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava za vanredne situacije iz Kragujevca, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3480/22 od 21.02.2023. godine, u sednici veća održanoj 18.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3480/22 od 21.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3480/22 od 21.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3480/22 od 21.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 192/22 od 25.05.2022. godine, kojom je obavezana tužena da isplati tužiocu za period od 30.10.2016. godine do 30.10.2019. godine na ime neisplaćene uvećane zarade po osnovu dežurstva van radnog vremena, pripravnosti, iznos od 614.756,12 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate (sve bliže određeno u stavu prvom izreke prvostepene presude) i obavezana tužena da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 166.347,56 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate (stav drugi izreke prvostepene presude).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20 – u daljem tekstu: ZPP) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime neisplaćene uvećane zarade na osnovu dežurstva van radnog vremena (pripravnosti) u periodu od 30.10.2016. godine do 30.10.2019. godine, tužiocu koji je u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu ... – ... . O ovom pravu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke revizijskog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom.
Shodno tome, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 30.10.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime neisplaćene uvećane zarade po osnovu dežurstva van radnog vremena (pripravnosti) kao glavnog tužbenog zahteva iznosi 614.756,12 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
