Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je primljen u radni odnos kod tužene na određeno vreme počev od 08.06.2009. godine na četiri godine do isteka mandata, na osnovu odluke Saveta Mesne zajednice ... od 05.06.2009. godine, i rešenjem iste od 12.06.2009. godine raspoređen je na poslove sekretara mesne zajednice sa punim radnim vremenom. Savet Mesne zajednice ... je na sednici od 12.08.2009. godine, doneo odluku da se tužilac primi u radni odnos na neodređeno vreme za obavljanje poslova sekretara, pa su tužilac i tužena zaključili Ugovor o radu dana 12.08.2009. godine na osnovu kojeg je tužilac zasnovao radni odnos kod tužene na neodređeno vreme za obavljanje poslova sekretara mesne zajednice. Ovaj ugovor za tuženu je potpisao tadašnji predsednik Mesne zajednice BB i na isti je stavljen pečat mesne zajednice, ali taj ugovor nije zaveden u delovodnik tužene. Rešenjem tužene od 20.05.2013. godine, tužilac je imenovan za sekretara mesne zajednice na novi period od četiri godine do 08.06.2017. godine, na osnovu Odluke Saveta mesne zajednice od 09.05.2013. godine. Predsednik Opštine ... je 30.04.2014. godine doneo odluku o obrazovanju Veća tužene i za predsednika imenovao VV, a 12.06.2014. godine doneo je odluku o razrešenju predsednika, zamenika predsednika i članova tog veća i za predsednika imenovao GG. Na sednici Veća Mesne zajednice tužene od 17.06.2014. godine doneta je odluka da se tužilac razreši dužnosti sekretara i za sekretara Mesne zajednice tužene imenuje VV pa je pobijanim rešenjem tužene od 20.06.2014. godine tužilac razrešen dužnosti sekretara tužene. Pobijanim rešenjem Veća tužene od 30.07.2014. godine, određeno je da tužiocu nakon razrešenja dužnosti sekretara prestaje radni odnos sledećeg dana.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj navedenih rešenja i reintegraciju, zaključujući da je tužiocu zakonito prestao radni odnos pobijanim rešenjem Veća Mesne zajednice ... od 30.07.2014. godine, imajući u vidu da mu je do tada istekao mandatni period od četiri godine na koju je bio imenovan za sekretara rešenjem od 12.06.2009. godine (počev od 01.07.2009. godiine). Smatrao je da je tužena nezakonito donela odluku na sednici Saveta od 09.05.2013. godine da nakon isteka mandata, tužilac ponovo bude imenovan za sekretara tužene na period od četiri godine, s obzirom na odredbu člana 23. stav 3. Statuta tužene, kojom je propisano da Savet mesne zajednice imenuje sekretara na period od četiri godine, uz mogućnost ponovnog izbora, što upućuje na zaključak da sekretaru prestaje funkcija po isteku mandatnog perioda od četiri godine, osim ako je pre imenovanja za sekretara to lice bilo zaposleno na neodređeno vreme u službi mesne zajednice, a u konkretnoj situaciji to nije slučaj jer ugovor o radu od 12.08.2009. godine zaključen na neodređeno vreme, nije bio protokolisan.

Drugostepeni sud je u pobijanoj presudi zauzeo suprotno, pravilno stanovište, da su rešenja tužene o razrešenju tužioca dužnosti sekretara od 20.06.2014. godine i o prestanku radnog odnosa (nakon razrešenja te dužnosti) od 30.07.2014. godine nezakonita, nalazeći da u situaciji kada je utvrđeno da je tužilac sa tuženom zaključio 12.08.2009. godine ugovor o radu na neodređeno vreme (bez obzira što nije protokolisan) i nakon njegovog zaključenja nastavio da obavlja poslove sekretara tužene, njemu onda nije mogao po isteku mandata prestati radni odnos pobijanim rešenjem na osnovu člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05...75/14) po isteku mandata jer nije reč o radnom odnosu na određeno vreme, već o radnom odnosu na neodređeno vreme. Sledom toga je obavezao tuženu na reintegraciju tužioca na osnovu člana 191. stav 1. istog zakona.

Takođe smatra da Veće Mesne zajednice ... nije ovlašćeni organ za donošenje odluke o razrešenju dužnosti sekretara tužene jer ovlašćenje da sekretara bira, pa i da ga razrešava te dužnosti, ima Savet mesne zajednice u skladu sa članom 23. stav 3. Statuta mesne zajednice ... i da zbog toga pobijano rešenje o razrešenju nije doneto zakonito.

Nisu osnovani revizijski navodi tužene da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo jer nije imao u vidu odredbe relevantnog Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br.48/91...39/02) koji se primenjuje na zaposlene u lokalnoj samoupravi, pa time i na zaposlene u mesnim zajednicama, a kojim je propisano da se radni odnos zasniva rešenjem o prijemu u radni odnos (a nakon oglasa) odnosno da se radni odnos u ovim organima ne zasniva ugovorom o radu, kao u opštem režimu. Ovo iz razloga što se na zaposlene u mesnim zajednicama i na njihov radni status primenjuju odredbe Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05, sa izmenama i dopunama).

Naime, Ustavom Republike Srbije je utvrđeno da su jedinice lokalne samouprave opštine, gradovi i Grad Beograd i da se teritorija i sedište lokalne samouprave određuje zakonom (član 188. st.1. i 2.) Zakonom o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br.129/07, 83/14 i 101/16) propisano je da se radi zadovoljavanja opštih zajedničkih i svakodnevnih potreba stanovništva na određenom području jedinice lokalne samouprave, mogu obrazovati mesne zajednice ili drugi oblici mesne samouprave, u skladu sa zakonom i statutom (član 8), da se radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva u selima osnivaju mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave i da se one mogu obrazovati i u gradskim naseljima (član 72. st.1. i 2), a da je najviši pravni akt jedinica lokalne samouprave statut, kojim se pored ostalog, uređuje osnivanje i rad mesne zajednice i drugih oblika mesne samouprave (član 11).

Iz citiranih odredaba Ustava i Zakona o lokalnoj samoupravi proizlazi da mesna zajednica nije jedinica lokalne samouprave, niti element organizacije Republike Srbije, već ona predstavlja asocijaciju građana zasnovanu na interesnim principima u okviru koje građani zadovoljavaju određene opšte, zajedničke i svakodnevne potrebe (odluka Ustavnog suda I Uo 810/2010 od 26.12.2013. godine).

Prema tome, čak i pod pretpostavkom da tužilac nije zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme 12.08.2009. godine (jer nije bio uveden u delovodnik tužene), u situaciji kada je on tog dana (ponovo) stupio na rad kod tužene, stekli su se uslovi da se smatra da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na osnovu člana 32. stav 2. Zakona o radu.

Pravilno je odlučeno i o troškovima prvostepenog postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić