U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Spasić Pucinikić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Ljubica Jovanović Radosavljević“ iz Podvrške, čiji je zastupnik Pravobranilaštvo Opštine Kladovo, radi isplate troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1981/2022 od 10.05.2022. godine, u sednici veća održanoj 20.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1981/2022 od 10.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1981/2022 od 10.05.2022. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P1 105/21 od 07.03.2022. godine, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj za period od 01.05.2018. godine do 30.04.2021. godine isplati na ime troškova za ishranu u toku rada i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora pojedinačne mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelsti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kao i da se obaveže tužena da izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 40.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, shodno odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 72/2011 … 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u spornom periodu bila zaposlena kod tužene na neodređeno vreme, na radnom mestu „...“ i na radnom mestu „...“, sa različitim procentima radnog angažovanja, prema priloženim aneksima ugovora o radu zaključenim između parničnih stranaka. U utuženom periodu, tužilja je na radnom mestu ... (prvi stepen stručne spreme) imala koeficijent za obračun zarade 6,30, dok je taj koeficijent za radno mesto ... (drugi stepen stručne spreme) iznosio 6,83, a sve u skladu sa Uredbom o koeficijetnima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama – u konkretnom slučaju osnovnom obrazovanju. Uvidom u isplatne liste tužilje za period od 01.05.2018. godine do 30.04.2021. godine utvrđeno je da su navedeni koeficijenti iskazani i u ovim listama i primenjeni prilikom obračuna isplate zarade tužilje u utuženom periodu. Osnovnu platu tužilje činio je proizvod koeficijenata i osnovice za obračun i isplatu plata, a koja se, nadalje, uvećavala za procenat minulog rada. Naime, u napred označenom periodu tužena je obračunavala platu tužilji množenjem koeficijenta radnog mesta sa osnovicom propisanom od strane Vlade Republike Srbije predviđenom za svaki mesec pojedinačno, nakon čega je celokupno obračunatu platu sa uvećanjima i naknadama upoređivala sa minimalnom zaradom i to po potrebi dopunjavala do iznosa minimalne zarade. Iz obračunskih lista za tužilju u periodu obuhvaćenom tužbenim zahtevom proizlazi da je tužilji za svaki mesec utuženja izvršena doplata do minimalne zarade. Osim redovnog rada, minulog rada, godišnjeg odmora i naknade za rad u dane državnih i verskih praznika i bolovanja nije bila iskazana naknada na ime troškova ishrane toplog obroka, kao i naknada za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da tužilji pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora pripada u visini mesečne naknade shodno parametrima predviđenim Opštim kolektivnim ugovorom iz 2008. godine, odnosno poslednjem propisu koji je posebno regulisao ove naknade, kako po osnovu tako i po visini. U iznosu minimalne zarade, po definiciji iz člana 111. Zakona o radu, ne može da bude sadržana predmetna naknada troškova, nezavisno od činjenice što je odredbom člana 4. stav 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, a stavom 2. istog člana, da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, pravilno je drugostpeni sud ocenio da tužbeni zahtev nije osnovan, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017... 6/2020), u odredbi člana 187. stav 3. propisuje da se na utvrđivanje i obračun plata, naknada i dodataka zaposlenih u ustanovi primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama.

Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 86/19) propisuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1. stav 1. tačka 3.). Odredbom člana 3. stav 1. tog zakona, propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika Republike i Narodne skupštine Republike Srbije. Odredbom člana 4. stav 1. istog zakona propisano je da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, a stav 2. istog člana zakona da koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Poseban Kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, br. 21/15 i 99/20), u odredbi člana 20. propisuje elemente za utvrđivanje plate, tako da se plata utvrđuje na osnovu: osnovice za obračun plate, koeficijenta sa kojim se množi osnovica, dodataka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plata u skladu sa zakonom (stav 1.), a ukoliko je osnovna plata zaposlenog, koja je utvrđena na osnovu osnovice za obračun plata i koeficijenta iz propisa o koeficijentima za obračun i isplatu plata, za puno radno vreme i ostvareni standardni učinak, niže od minimalne zarade, osnovna plata zaposlenog utvrđena na gore opisani način, isplaćuje se u visini minimalne zarade (stav 2.).

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14), u odredbi člana 118. stav 1. propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to, između ostalog, za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način (tačka 5.) i regres za korišćenje godišnjeg odmora (tačka 6.), a prema stavu 2. te odredbe zakona, visina troškova iz stava 1. tačka 5. ovog člana mora biti izražena u novcu. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno, na osnovu odredbe člana 2. stav 2 tog zakona.

Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koju je Vlada Republike Srbije donela na osnovu člana 8. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, utvrđeni su koeficijenti za obračun plata zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1. te Uredbe, utvrđeni su koeficijenti za obračun isplata zaposlenih iz člana 1. ove Uredbe, koje se primenjuju na zaposlene u osnovnom obrazovanju.

U konkretnom slučaju, tužilja je zaposlena u školi, pa se na utvrđivanje i obračun njene plate, kao i naknada i dodataka po osnovu rada, primenjuju propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama. Supsidijarna primena Zakona o radu propisana je samo za slučaj kada posebnim zakonom položaj, prava, obaveze i odgovornostim zaposlenih nisu drugačije uređeni. Pošto poseban zakon ( Zakona o platama u državnim organima i javnim službama) propisuje da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sledi da ta odredba posebnog Zakona isključuje primenu opšte norme iz Zakona o radu. Posebnim Kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, br. 21/2015) nije predviđeno pravo zaposlenih na naknadu troškova za ishranu u toku rada i troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora, a to pravo nije predviđao ni prethodno važeći Posebni kolektivni ugovor („Službeni glasnik rS“, br. 12/2009). Dakle, na osnovu navedenih propisa, proizlazi da su primanja po osnovu naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora sadržana u koeficijentu kao jednom od elemenata plate, pa ne postoji pravni osnov za ostvarivanje predmetnog prava tužilje sadržan bilo u opštem bilo u posebnom aktu. To znači da tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora pošto su te naknade sadržane u koeficijentu njene plate, pa je to što je tužilji, u spornom periodu, isplaćivana minimalna zarada bez uticaja na odlučivanje.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija
Vesna Subić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić