.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2506/2023
04.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Milentije Galović i Miljan Tošić, advokati iz ..., protiv tuženog „Autoprevoz Janjušević“ ad Priboj, čiji je punomoćnik Miroslav Dmitrović, advokat iz ..., radi isplate troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2592/22 od 14.03.2023. godine, u sednici održanoj 04.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2592/22 od 14.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2592/22 od 14.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 11/21 od 25.01.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada u periodu od 21.01.2016. godine do 31.03.2017. godine, isplati pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate (sve bliže određeno i opredeljeno ovim stavom izreke). Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiljocu naknadi troškove parničnog postupka od 215.552,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2592/22 od 14.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada u periodu od marta 2016. godine zaključno sa martom 2017. godine isplati pojedinačno navedene mesečne iznose sa zakonskom kamatom, bliže određeno ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu za period od 21.01.2016. godine zaključno sa februarom 2016. godine, isplati pojedinačno navedene mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom, bliže određeno ovim stavom izreke i odlučeno je da odluka o troškovima parničnog postupka ostaje neizmenjena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju pobijajući je u usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse niti potreba novog tumačenja prava imajući u vidu da je o pitanju naknade troškova prevoza tužioca u konkretnom slučaju odlučeno u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda donetim na sednici Građanskog odeljenja od 05.04.2016. godine. O zahtevu tužioca za naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od sudske prakse, u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada i zauzeto stanovište da im pripada pravo na isplatu ovih troškova u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje) zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava. Osim toga, tuženi uz reviziju ne prilaže sudske odluke u kojima je o istom činjenično-pravnom pitanju odlučeno na drugačiji način. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate troškova prevoza podneta je 07.09.2017. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 31.200,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
