Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pobijajući je u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu za isplatu uvećane zarade po osnovu minulog rada, pozivajući se na član 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11....18/20) za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, radi ujednačavanja sudske prakse po pitanju prava zaposlenih kod tuženih na isplatu uvećane zarade na osnovu minulog rada, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen u Preduzeću za puteve „Vranje“ do 06.01.2015. godine kada je po ugovoru o radu od 07.01.2015. godine kod tuženog zasnovao radni odnos koji mu je prestao 23.11.2018. godine. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 25/2012 od 29.03.2012. godine, otvoren je stečajni postupak nad Preduzećem za puteve Vranje i u stečajnom postupku to preduzeće je prodato „Trace PZP“ Niš AD, ugovorom o prodaji od 23.12.2014. godine. Tuženi je 05.01.2015. godine isplatio kupoprodajnu cenu i postao vlasnik nad osnivačkim kapitalom koji čini pokretna i nepokretna imovina sa 100% udela u ukupnom kapitalu društva. Odredbom člana 8. navedenog ugovora propisano je da kupac kupovinom osnivačkih prava ne postaje pravni sledbenik navedenog preduzeća. Dana 05.01.2015. godine obustavljen je stečajni postupak nad Preduzećem za puteve Vranje AD u stečaju zbog prodaje stečajnog dužnika, kao pravnog lica, a postupak je nastavljen prema stečajnoj masi radi namirenja stečajnih poverilaca. Dana 02.08.2018. godine izvršena je statusna promena pripajanja privrednog društva „Trace PZP Vranje“ DOO i privrednog društa sticaoca „Trace“ PZP Niš AD i promenjeno ime u „Trace Srbija“ AD Niš.

Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, nalazeći da tužilac ima pravo na uvećanu zaradu na osnovu minulog rada i da u konkretnom slučaju treba primeniti odredbu člana 37. stav 1. tačka 5. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost putne privrede („Službeni glasnik RS“ br. 3/15) jer ova odredba tužiocu daje veća prava i u saglasnosti je sa odredbom člana 108. Zakona o radu. Ovo iz razloga što je nakon prodaje stečajnog dužnika, došlo je do promene osnivača tog društva, jer je vlasnička i upravljačka prava stekao kupac odnosno tuženi, ali je stečajni dužnik zadržao svoj pravni subjektivitet i status pravnog lica, iz čega proizlazi da je ostvaren i kontinuitet u članstvu u udruženju „Putar“ između „Trace PZP Vranje“ DOO Vranje kod koga je tužilac bio zaposlen.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/09 i 99/11) propisano je da se tim zakonom uređuju uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima. Odredbom člana 132. stava 1. istog zakona propisano je da je po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine ili dela imovine stečajnog dužnika. Odredbom člana 135. istog zakona propisano je da predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice, uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno obaveštenje razlučnih i založnih poverilaca u skladu sa članom 133. stavom 2. tog zakona, dok je odredbom člana 136. stava 1. istog zakona propisano da posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužika obustavlja, a stavom 3. istog člana propisano je da novac dobijen prodajom stečajnog dužnika, kao i imovina stečajnog dužnika iz stava 2. ovog člana, ulazi u stečajnu masu u odnosu na koju se stačajni postupak nastavlja.

Suprotno zaključku nižestepenih sudova, u ovom slučaju se ne primenjuje se član 37. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost putne privrede, kao ni član 108. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, već treba primeniti odredbe Zakon o stečaju s obzirom na to da je posledica prodaje stečajnog dužnika, kao pravnog lica, ta da pravno lice koje je kupac nije pravni sledbenik stečajnog dužnika, što je utvrđeno i ugovorom o prodaji od 23.12.2014. godine (član 8.). Stoga i po oceni revizijskog suda tužilac ne može da zasniva svoj tužbenog zahteva na odredbama Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora jer je stečajni dužnik kod koga je tužilac bio u radnom odnosu prodat kao pravno lice u stečaju. Iz ovih razloga tuženi svoj pravni subjektivitet ne izvodi iz pravnog subjektiviteta stečajnog dužnika (tužiočevog poslodavca), nije svoj status stekao iz pravnog statusa ranijeg stečajnog dužnika, niti je nastao bilo kakvom statusnom promenom, tako da između subjekta u stečaju i subjekta koji je nastao kupovinom ne postoji kontinuitet u pogledu obaveze ispalate uvećane zarade po osnovu minulog rada.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić