Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3412/15 od 05.05.2016.godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u prvom, drugom i četvrtom stavu izreke. U drugom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac je sa tuženim zaključio Ugovor o radu 30.12.2005.godine. Tim ugovorom o radu tužilac je zasnovao radni odnos kod poslodavca, gde će obavljati pomoćne poslove na benzinskim stanicama, sa zanimanjem ... na određeno vreme sa punim radnim vremenom u trajanju najduže do 15.11.2006.godine, te će početi sa radom 01.01.2006.godine. Rešenjem o otkazu ugovora o radu od 15.11.2006.godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog isteka roka za koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme i tužiocu je prestao radni odnos danom dostavljanja tog rešenja. Tužilac je sa tuženim zaključio Ugovor o radu 16.11.2006.godine i u tom ugovoru je navedeno da je zaključen ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa tužiocem, na kojim će tužilac za potrebe poslodavca obavljati privremene, povremene, sezonske i slične poslove u zavisnosti od potrebe posla na objektima gde poslodavac vrši usluge i gde poslodavac ima službeni prostor. Rešenjem o otkazu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 28.02.2007.godine, tužiocu na pomoćnim poslovima na benziskoj stanici se otkazuje ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 16.11.2006.godine, a zbog isteka roka na koji je zasnovan i prestanka potrebe sa danom 28.02.2007.godine. Dana 01.03.2007.godine, između tužioca i tuženog je zaključen ugovor o radu, kojim ugovorom tužilac će obavljati poslove radnog mesta pomoćni poslovi na benziskim stanicama za koji se zahteva treći stepen stručne spreme, a zadatak tužioca je da pomaže prodavcima na benzinskim stanicama prilikom prijema, istovara i da skladišti robu. Rešenjem o otkazu ugovora o radu od 29.02.2008.godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 01.03.2007.godine zbog isteka roka za koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme. Dana 01.03.2008.godine, između tužioca i tuženog je zaključen ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Tim ugovorom je propisano da će izvršilac posla za potrebe poslodavca obavljati privremene, povremene, sezonske i slične poslove u zavisnosti od potrebe posla, na objektima gde poslodavac vrši usluge i gde poslodavac ima službeni prostor. Rešenjem o otkazu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 30.04.2008.godine, tužiocu se otkazuje ugovor od 01.03.2008.godine, zbog isteka roka na koji je zasnovan i prestanka potrebe sa danom 30.04.2008.godine. Dana 01.05.2008.godine, tužilac i tuženi su zaključili ugovor o radu, po kom ugovoru je posao tužioca da obavlja pomoćne poslove na benzinskim stanicama, ugovor je zaključen na određeno vreme počev od 01.05.2008.godine, a najduže do 30.04.2009.godine. Rešenjem o otkazu ugovora o radu od 15.01.2009.godine, tužiocu je prestao radni odnos sa danom 15.01.2009.godine.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je Ugovor o radu od 01.05.2008.godine zaključen na određeno vreme počev od 01.05.2008.godine, a najduže do 30.04.2009.godine i da je tuženi otkazao ugovor o radu tužiocu dana 15.01.2009.godine zbog smanjenog obima posla, odnosno u zakonskom roku, te da iz tih razloga nije osnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da sud poništi rešenje o otkazu ugovora o radu od 15.01.2009.godine i tužioca vrati na rad. Odlučujući o delu tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, nižestepeni su zaključili da taj zahtev nije osnovan iz razloga što su svi ugovori koje je tužilac zaključio sa tuženim bili na određeno vreme, kao i da tužilac nije radio kod tuženog 5 radnih dana nakon isteka ugovora o radu, niti bez zaključenog ugovora o radu na osnovu koga bi došlo do preobražaja u radni odnos na neodređeno vreme. Sudovi smatraju da nisu ispunjeni uslovi iz člana 37. Zakona o radu, da se utvrdi da je tužilac kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zaključak nižestepenih sudova se ne može prihvatati, pa se u reviziji osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Prema odredbi člana 37. stav 1. Zakona o radu, radni odnos zasnovan na određeno vreme neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Tužilac je u ovom slučaju neprekidno radio na istovrsnim poslovima duže od 12 meseci, pa su se stekli uslovi iz člana 37. stav 4. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Svi zaključeni ugovori između tužioca i tuženog se u konkretnom slučaju imaju smatrati jednim ugovorom jer u pogledu bitnih elemenata svih ugovora (vrsta posla koji tužilac obavlja) nema razlike. Ako bi se u slučaju obavljanja istovrsnih poslova kod rada na istovrsnim poslovima kod istog poslodavca svaki zaključeni ugovor tretirao kao poseban ugovor, zakon bi bio zloupotrebljavan pa bi poslodavac mogao da izigra pravilo o vremenskom ograničenju rada na određeno vreme iz člana 37. Zakona o radu. U ugovornom pravu zloupotreba prava je zabranjena (član 13. ZOO). To pravilo se supsidijerno primenjuje i u materiji radnog prava, jer je ugovor o radu vrsta građanskopravnog ugovora po svom poreklu i na njega se primenjuju načela koja važe za ugovorno pravo u opštem režimu. Kako je tužilac kod tuženog počev od 14.11.2005.godine pa sve do 15.01.2009.godine radio na istovrsnim poslovima, ispunjeni su uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Iz navedenih razloga, osnovan je zahtev tužioca da se poništi otkaz ugovora o radu od 15.01.2009.godine, imajući u vidu da se radi o radnom odnosu na neodređeno vreme, koji se može otkazati samo na zakonom propisan način (član 179. do 185. Zakona o radu). Stoga, osnovan je i zahtev tužioca da ga tuženi vrati na rad primenom odredbe člana 191. Zakona o radu.

Na osnovu odredbe člana 161. stav 2. ZPP, tužiocu su dosuđeni troškovi žalbenog i revizijskog postupka u iznosima navedenim u izreci revizijske odluke.

Na osnovu odredbe člana 407. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić