U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Danilo Petrović, advokat iz …, protiv tužene BB, preduzetnika, osnivača trgovinske radnje „VV“ ..., koju zastupa Milan Terzić, advokat iz ..., radi poništaja sporazuma o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 885/16 od 21.04.2016. godine, u sednici održanoj 08.02.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 885/16 od 21.04.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 1067/15 od 10.12.2015. godine usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je sporazum o prestanku radnog odnosa tužilje od 15.08.2013. godine ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, te je obavezana tužena da tužilju vrati na radno mesto … - poslovi ..., kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka od 159.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 885/16 od 21.04.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda u delu stava I izreke kojim je poništen kao nezakonit sporazum o prestanku radnog odnosa tužilje i obavezana tužena da tužilju vrati na rad i u stavu II izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava I izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tužena obaveže da tužilju vrati na radno mesto … - poslovi ....

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... ) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme po ugovoru o radu od 20.11.2012. godine, na poslovima …, sve do 15.08.2013. godine kada joj je prestao radni odnos na osnovu osporenog sporazuma o prestanku radnog odnosa. U sporazumu je navedeno da tužilji prestaje radni odnos sa 15.08.2013. godine, te da je tužena preuzela obavezu isplate neisplaćenih zarada naknade zarade i drugih primanja koje je zaposlena ostvarila do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pre prestanka radnog odnosa, tužilja se nije ni usmeno ni pismeno obraćala tuženoj za sporazumni prestanak radnog odnosa, niti je sporazum potpisala na dan kada joj je uručen, a tužena tužilji nije u pismenoj formi predočila pravne posledice prestanka radnog odnosa na osnovu sporazuma. Utvrđeno je i da su datum prestanka radnog odnosa i datum sačinjavanja sporazuma uneti naknadno, nakon potpisivanja od strane tužilje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su utvrdili da je sporazum o prestanku radnog odnosa ništav i obavezali tuženu da tužilju vrati na rad.

Odredbom člana 177. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... ) propisano je da radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Ovakav sporazum je produkt podudarne volje poslodavca i zaposlenog, koja mora da bude izražena slobodno, jasno, nedvosmisleno i bez mana. Bitan element sporazuma je datum zaključenja, pošto se prema njemu ocenjuje sposobnost ugovaranja, kao i datum prestanka radnog odnosa, s obzirom da se poslodavac i zaposleni tom prilikom sporazumevaju o svim bitnim elementima za radno pravni status zaposlenog.

U konkretnom slučaju, tužilja pre potpisivanja sporazuma nije jasno i nedvosmisleno iskazala volju za prestanak radnog odnosa, a datumi zaključenja i prestanka radnog odnosa uneti su naknadno u sporazum od strane knjigovođe tužene. Iz navedenog nesumnjivo proizilazi da između tužilje i tužene nije postignuta saglasnost volja o sporazumnom raskidu radnog odnosa, budući da sporazum od strane tužilje nije potpisan tog dana, već ranije - blanko prilikom zasnivanja radnog odnosa, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je osporeni sporazum o prestanku radnog odnosa ništav.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić