.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2512/2021
13.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Danijele Nikolić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Stanojković advokat iz ..., protiv tuženog Zdravstvenog centra Vranje, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade zarade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2966/2021 od 20.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 13.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2966/21 od 20.07.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 538/19 od 13.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji na ime razlike između isplaćene do pripadajuće zarade za rad sa nefrološkim pacijentima, za period od 01.08.2013. godine do 25.07.2016. godine, isplati iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog iznosa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 46.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2966/2021 od 20.07.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Vranju P1 538/2019 od 13.05.2021. godine.
Protiv drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovoj parnici tužilja je tražila isplatu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade za rad sa nefrološkim pacijentima. Tužba u ovom pravnom sporu podneta je 25.07.2016. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 20.000,00 dinara. Podneskom od 14.07.2017. godine tužilja je preinačila tužbu tako što je povećala tužbeni zahtev, a kao vrednost predmeta spora označila je iznos od 28.822,95 dinara
U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora, u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, niti je revizija podneta na osnovu člana 404. istog zakona, pa kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnaže presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Predsednik veća-sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
